Почетна / Свети Теофан Начертани

Свети Теофан Начертани

11. ОКТОБАР

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

ТЕОФАНА ПИСАНОГА, ИСПОВЕДНИКА,

епископа Никејског и писца канона (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за октобар)

 

Преподобни Теофан рођен од благочестивих родитеља који живљаху у Палестини, и бејаху веома гостољубиви. Теофан имађаше и брата Теодора, који после свога страдања за свете иконе би назван Начертани.[1] Њихови родитељи, као љубитељи мудрости и учености, дадоше своје синове, Теофана и Теодора, те изучише сву унутрашњу и свету мудрост хришћанску, и сву спољашњу мудрост јелинску, и постадоше искусни мудраци, изврсни философи. Схвативши таштину и непостојаност овога света, јер пролази обличје његово (1 Кор. 7, 31), браћа оставише све, отидоше у лавру светог Саве Освећеног, и тамо се посветише монашком животу, ревносно се подвизавајући у посту, у молитвама и у свима врлинама. И Теофан би удостојен презвитерског чина због свог светог и врлинског живота.

У то време отпоче безбожно иконоборство, безбожно гоњење светих икона,[2] које смути сву Цркву Божију, и многи хришћани беху гоњени и мучени због побожног поштовања светих икона. Тада ови премудри учитељи и заштитници Православља бише од стране Јерусалимског патријарха послани к цару Лаву Јерменину, као јагањци вуку, да му образложе и одбране иконопоштовање и изобличе његову непобожност. Стигавши у Цариград, они изађоше пред богопротивног цара, и неустрашиво га изобличише због његовог зловерја, називајући га христомрзитељем и богоборцем. Због тога ова света браћа философи много пострадаше, и то не само од овог цара, него и од других царева после њега: Михаила Балбе и Теофила.[3] Они претрпеше разноврсна мучења, ране и тамнице, глад и жеђ, гоњења и унакажавања лица, заточења и безброј других напасти. Више од двадесет година, и то почевши од године 817. па све до 842, они беху гоњени и мучени од стране иконобораца. И у тим невољама свети Теодор се престави,[4] а Теофан доживе до зацарења мира у Цркви. Јер Михаил,[5] син византијског цара Теофила, примивши престо заједно са својом мајком Теодором, васпостави поштовање светих икона, унесе их у цркве Божије, и поврати из заточења све свете мужеве који су страдали за иконопоштовање, и свима указа велике почасти. Тада и свети Теофан би враћен из заточења, и од патријарха Методија,[6] који уништи иконоборску јерес, рукоположен и постављен за митрополита Никејског.

Свети Теофан састави торжествени канон о поштовању светих икона, и остави за собом Цркви Христовој и многе друге каноне и корисне списе.[7] Из овог земаљског живота он пређе ка Господу[8] и, после многомучних подвига, сада блаженствује у небеским дворима.

———————————————
[1] Спомен преподобномученика Теодора, брата светог Теофана, Црква празнује 27. децембра. Ова два света брата називају се „Начертани“, јер су, после жестоких мучења којима су били подвргнути као заштитници молитвеног поштовања светих икона, на лицима њиховим, по наређењу цара Теофила иконоборца, биле нацртане неке подругљиве речи помоћу усијаних игала, и то све до самих обрва.

[2] Иконоборачка јерес и гоњења поштовалаца светих икона појавили су се у Византији у првој половини VIII века и трајали скоро до половине IX века.

[3] Михаил II Балба – царовао од 820. до 829; Теофил царовао од 829-842.

[4] Око 840. године.

[5] По ступању на царски престо (842. год.) Михаила III у прво време управљала је његова мајка, св. Теодора до 855. год. После ње Михаил је царовао до 867. године. Васпостављање иконопоштовања извршено је на Цариградском сабору 842. год. И тада установљена „Недеља Православља“.

[6] Свети Методије I – патријарх Цариградски од 842. до 846. године.

[7] Написао многа дела у заштиту Православља; а нарочито познат као писац канона, чији број достиже до 148. Најбољи су му канони: у Недељу Православља, сви канони апостолима, канони о усопшима. Осим тога св. Теофан написао и стихире на неке дане.

[8] Око 850. године.