У Богородичином манастиру у Новим Козарцима свечано прослављена храмовна слава

У Богородичином манастиру у Новим Козарцима, 16. јула, на дан када света Православна Црква прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице,  којој је посвећен манастир, свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење Хорепископa новобрдскog и панонског Г.Г. Максимa и више свештенослужитеља епархије.

Ово свештеном сабрању присуствовало је монаштво епархије и око 150 светосаваца из разних крајева Србије.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице принело братство манастира и овогодишњи домаћини славе Бојан и Нера Тркуља и Ненада Јовановић из Београда. За идућу годину за домаћине славе су се пријавили: Живко и Драгана Мачешић из Остојићева, Милан Рељић из Нових Козараца и Коста Миличић из Новог Сада.

Верном народу се архипастирском беседом обратио Владика Максим. После указивања на дарове Пресвете Богородице, нама Србима, у виду две познате иконе – Тројеручице и Млекопитатељнице, владика је истакао: „Друга је ствар што смо ми тог благослова постали недостојни. Ту поруку која је Пресвета Богородица овим часним иконама упутила Светом Сави и роду српском, наши преци су одлично схватали, и разумели и молили се Мајци Божјој, и дизали у Њену част мноштво цркава и храмова. А ми, њихови потомци, смо заборавили тај аманет Пресвете Богородице, тај Њен благослов, и тај Њен покров који је нама дарован, симболично указан управо овим часним и чудотворним иконама, Свете Богородице Млекопитатељнице и Тројеручице. То да смо недостојни тог покрова, сведочи између осталог и чињеница да оригинали ових икона почивају на Светој Гори, а не у Србији. Али управо, свесни те недостојности, треба да се исправимо, да исправљамо просто ту историјску, да кажем, и духовну грешку, то наше маловерје, малодушност, недостатак молитвене ревности ка Богомајци. И ми се искрено радујемо што се то управо у нашој епархији дешава. У нашој епархији имамо чак два манастира посвећена Пресветој Богородици Тројеручици, и овај један манастир посвећен Пресветој Богородици Млекопитатељници. Тиме се та историјска неправда, коју је породио наш немар према Пресветој Богородици, исправља. А и ми сви да дамо допринос у исправљању те неправде, како и чиме? Следујући Светог Саву, следујући Свете Немањиће, који су се после Господа, изнад свега и пре свега, молили Пресветој Богомајци. Да и ми не будемо лењи. Ми Срби смо, данашњи Срби, далеко од молитвености,  нисмо молитвен народ. И то је оно што треба да исправљамо код себе, свако код себе то да исправља. Како и чиме? Тиме што ћемо свакодневно да се усрдно и исправно обраћамо Богомајци, и тиме да идемо путем Светог Саве. Да схватимо да је Српска Црква са Њеним благословом порођена и основана, и да само са Њеним благословом може да се врати оном путу који је Свети Сава утврдио и утемељио. Баш зато што су тешка времена, нама и требају молитве Пресветој Богородици и њен снажан покров. Јер поред Ње нема нико ко ће Бога тако умолити за нас, макар били највећи грешници. И овај празник нас управо подсећа на то, подсећа нас да нашу историју, коју смо заборавили, коју не ишчитавамо духовним очима и видом, ишчитавамо све те податке из живота Светог Саве, о иконама Пресвете Богородице, као неке историјске информације, не удубљујући се у мистични, тајанствени смисао и поруку свега тога. Шта то нама небо поручује, шта то нама Света земља поручује, шта то нама мајка Божја поручује тиме што је оградила Српску Цркву таквим Њеним светињама? Поручује нам да жели да јој се молимо, да жели да будемо Њен народ, народ Пресвете Богородице. Да жели да будемо као Свети Сава, Њена духовна градина, духовна башта, у којој ћемо и ми цветати врлинама, девственошћу, побожношћу, баш као што је Свети Сава цветао и процветао, и како је Њој био угодан.“

Владика Ксенофонт је потом доделио грамате добротворима манастира: Гаврилу и Весни Шута из Аде, Борису Тубину из Накова, Жељку и Виолети Васиљевић из Обреновца и Браниславу Сантрачу из Остојићева.

Након Литургије сви присутни су се укрепили на трпези љубави коју су припремили братство манастира и домаћини славе. У току трпезе љубави приређен је пригодни програм.

Инфо служба

Све беседе Владике Максима можете погледати овде.