Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Недеља двадесетдевета по Духовдану прослављена у Нишу

Недеља двадесетдевета по Духовдану прослављена у Нишу

„Исцељено је десет губавих, а вратио се само један да заблагодари Господу (Лк. 17, 21-19). Није ли таква пропорција захвалности и међу свим људима који су примили добро од Господа? И ко од људи није примио добро, или, боље речено, шта имамо и шта бива са нама што није добро? А јесу ли сви благодарни Богу и да ли за све благодаре?

Има, напротив, и таквих који себи дозвољавају питање: „Зашто је Бог дао живот? Боље би нам било да нас нема“. Бог ти је дао живот ради вечног блаженствовања. Он ти је уделио живот као дар и штедро те је снабдео и свим способностима за достизање вечног блаженства. Сада све само од тебе зависи. Треба само нешто мало да се потрудиш.

Међутим, ти говориш: „Да, али ја срећем само горчину, несрећу, болести и напасти“. Па шта! И то спада у број средстава за стицање вечног блаженства. Само потрпи! Читав твој живот се не може назвати ни треном у односу на вечност. У односу на вечност није ништа чак кад би и сав живот требало да страдаш. Међутим, ти имаш и часове утехе. Не гледај на садашње, него на то шта ти се спрема у будућности, и побрини се да га будеш достојан. Тада нећеш ни приметити горчине. Све оне ће бити прогутане несумњивом надом на вечне утехе. Благодарност тада неће затајити у твојим устима“.

Свети Теофан Затворник.

У недељу двадесетдевету по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Нишу, у Катакомби посвећеној Светом Архангелу Михаилу.

Епископу Артемију су саслуживали: протосинђел Варнава, протосинђел Иринеј, јеромонах Јован настојатељ Нишке Катакомбе, јеромонах Јован, јеромонах Захарије, јеромонах Прохор, и јерођакони Дамјан, Паладије, и Јоасаф. Литургији је присуствовало много верника, који су са радошћу дочекали Епископа Артемија.

Након Свете Литургије Епископ Артемије се обратио присутним верницима са беседом инспирисаном Јеванђељем: „Ето браћо и сестре. И још нешто, губа, болест губе јесте знак и симбол греха. Као што је исцељење од губе било поверено свештеницима да утврде тако и питање греха Бог је дао свешетеницима ту моћ да грехе разрешују над људима. Кроз покајање, кроз свету Тајну исповести свештеник и нико други нема могућности ни право да нас ослободи наших грехова. Тако да наши греси су у ствари једна врста губе која напада не тело него напада душу. И уколико је душа претежнија од тела утолико је ова болест духовне и душевне губе грех опаснији од оне губе која је тело нападала и од које се тело распадало. Зато браћо и сестре када осетимо у себи или на себи неки грех, неку страст, него зло у себи, мржњу, гордост, сујету, неправду да чинимо другима, треба да знамо да нас је напала болест губе и да тражимо свештеника, да идемо да би смо се очистили и ослободили. Па тек онда за то ослобођење од грехова, од те болести губе, да Богу благодаримо, а поготову за свете Тајне Божије које нам је дао, свету Тајну причешћа. Колико ту треба благодарности од свакога од нас Богу да узнесемо јер дајући нам своје свето Тело и Крв за храну и пиће ми се сједињујемо са Богом и тако припремамо себе за живот вечни. А ради тога је и Господ и дошао у овај свет – да људима дарује живот вечни“.

Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, коју је припремио настојатељ јеромонах Јован са својом у Христу братијом, јеромонахом Захаријом и монасима Николајем и Михаилом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Фотогалерија