Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Крстовдан у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Крстовдан у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је на празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 14./27. септембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслужење Хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима и 7 свештенослужитеља епархије.  Овај велики хришћански празник привукао је у светојустиновску обитељ око 250 верника. Већи број верника се на Литургији причестио пречасним и пресветим и пречистим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Архимандрита произвео Протосинђела Наума (Мирковића), настојатеља поменуте обитељи.

Архипастирском беседом верном народу се на Литургији обратио Хорепископ Максим. У својој надахнутој беседи Владика Максим је најпре говорио о чудесном догађају проналаска Часног и Животворног Крста од стране царице Јелене, тајни Крста као тајни васкрсења, Крсту као симболу Христовог Васкрсења и нашег спасења, сили и знамењу победе, а затим је, у светлу Крста и васкрсења, богомудро поучио стадо Христово:

„Дужни смо, браћо и сестре, као крштени хришћани, да Крст Христов увек буде знамење нас самих и нашега живота. Свети Оци, тумачећи тајну Крста, који је састављен из две пречаге, казују да је тајна крста двојака. По заповести апостола Павла, ми хришћани дужни смо да се разапнемо овоме свету и да се свет разапне нама. Зато је та двојака тајна Крста у следећем: прво у подвигу нашег одвајања од греховне привезаности за овај свет, а друго, у унутрашњем подвигу одвајања нас самих и избацивања тог духа светског и греховног из наших душа. Тако је Крст симбол заправо двојаког делања: делања практичног, дакле праксе, у побожном животу, и делања духовног, унутрашњег, созерцатељног.

У чему се, браћо и сестре, састоји то ношење Крста Христовог свих нас? Свако од нас се труди да задобије спасење и живот вечни у Цркви Христовој, у Вери Православној. А Христос нам је својим примером показао да се до васкрсења и живота вечног стиже преко Голготе и преко Крста. Зато смо дужни да онај Крст који је Христос свакоме од нас доделио у овоме животу, смирено и трпељиво носимо. А који је то Крст браћо и сестре? То је Крст свих оних невоља и мука које се по допуштењу Божјем у нашем животу догађају. Ми смо као хришћани дужни да све те невоље и искушења које на путу нашег угађања Богу сусрећемо у овом животу, трпељиво и смирено носимо. Уколико поступамо друкчије, уколико ропћемо, уколико се непрестано жалимо на те муке и невоље, на искушења животна, ми заправо покушавамо са себе да збацимо тај Крст који нам Христос даје. Тиме себе доводимо у опасност, браћо и сестре, да свргнемо са себе то часно и спасоносно знамење Крста, да га одбацимо од себе а тиме одбацујемо и једини могући пут ка спасењу, ка васкрсењу, ка животу вечноме. Зато је један угодник Божији, један од бројних оптинских стараца, свети Јосиф Оптински, изрекао једну кратку и сажету поуку коју је свим хришћанима говорио: „Трпи све што те у животу снађе и спашћеш се“. То је, у практичном смислу, браћо и сестре, поука која нас најбоље учи како треба носити Христов Крст, како треба Крст свој, који нам Христос додељује у животу, носити и на који начин треба, не само у данашњи дан, него целог живота прослављати Крст Христов“.

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је братство манастира приредило за све присутне. Овом приликом се верном народу обратио и Владика Артемије, пригодном речју о оснивању и значају наше најмлађе катакомбе Светих српских Просветитеља и Учитеља у Америци. О својим утисцима из Америке, где је присуствовао освећењу и првим Литургијама, говорио је и брат Милоје Стефановић, ктитор манастира Светог Николаја у Лозници.

Поред душекорисних речи Владике Артемија и брата Милоја, посебан ужитак за душу у манастирској трпезарији биле су и предивне богомољачке песме (о Крсту, Светом Сави, Косову) – дар слаткопојних светосаваца из барајевске катакомбе.

На крају је верни народ, на позив Владике Артемија, отпојао многољетије Његовом Преосвештенству Хорепископу новобрдском и панонском Г. Максиму и новопроизведеном Архимадриту Науму.

Усклицима верног народа придружује се и инфо служба епархије у егзилу.

На многаја љета!

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Прочитајте транскрипт обраћања Владике Артемија у трпезарији.

 

Фотогалерија