Дневно Јеванђеље

ЧЕТВРТАК ТРИДЕСЕТ ШЕСТИ по Пасхи

СИРОПУСНИ

Читање из Светог Јеванђеља по Луки

(Зачало 110 – Гл. 23, ст. 1-34; 44-56)

 

У вријеме оно, одведоше Исуса првосвештеници, књижевници и старјешине народне Пилату. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку. А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај човјек Галилејац? И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. А Ирод видјевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ, рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. Да га, дакле, казним и пустим. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву! Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. А они викаху говорећи: Распни га, распни! А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим? Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије, приступивши Пилату заиска тијело Исусово. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен. И дан бијаше петак, и субота освиташе. А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово, па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.