Манастир Светог архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Преосвећеног Хорепископа Николаја и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 350 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог архиђакона Стефана принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Зорица Петровић, Стоја Димитријевић, Гордана Гавриловић и Недељко Стојнић – сви из Ариља, као и Славенко Савић из Ужичке Пожеге. За следећу годину су се пријавили: Изабела Радмилац и Радиша Рогоњић из Ариља, Милан Лазаревић из Трстеника, Јасмина Крчевинац из Сомбора и Радомир Радовић из Чајетине.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт. Указавши на смирену и без роптања кончину архиђакона и првомученика Стефана и многих других Божјих угодника, а затим и на прихватање Хришћанста код нас и братског руског народа, Владика је поучио своју паству:

„Видите шта се око нас дешава, видите каква су ово времена, немирна и тешка, и криза. Заиста је криза, ал` не заборавимо да ријеч криза на грчком језику значи суд. Криза је велика јер се суд Божји над народом нашим дешава. А ми се добро чувајмо и добро пазимо коме служимо, како исповиједамо, како живимо. Хоћемо ли се наћи на тој страни исповиједника Христових, Православнога стада, које је углавном било мало стадо. И ако се ту нађемо, хоћемо ли у тај одлучни тренутак рећи и ми: Господе, не упиши им ово у гријех. Хоћемо ли тако рећи непријатељима нашим, хоћемо ли тако рећи онима са супротне стране, ономе који те гађа каменицом или пушком. Господе, не упиши им ово у гријех. Једини је то исправни пут Христов, исповиједати Христа, борити се за Цркву Његову, борити се за народ, борити се за ову предивну Србију коју нам је Бог повјерио да је чувамо, да је обједалавамо, да је одржавамо Православном прије свега. Џаба нам кажу: „Хоћемо да направимо Србију да буде као Швајцарска“. Зато што су нас покрали и зато што нас уништавају, да нам Србија буде Швајцарска. Не треба Србија да нам буде Швајцарска, него да буде небеска. Колико има нас који тако размишљамо? А у Небеској Србији, дакле, нема оних који мрзе једни друге. У Небеској Србији – Небеска Србија ако је икад била, можда у вријеме Немањића или оно како је записано у житију Светога Стефана Високога Лазаревића. Каква је Србија у то вријеме била? По свему се одликовала, по дивним ријекама и плодовима, и поврћу и воћу. А каже Константин, писац житија Светога Стефана Лазаревића, а понајвише по своме народу.  Такви смо дакле били, данас смо потомци таквих предака, трудимо се да оно што су нам преци оставили у аманет  да то сачувамо. Да сачувамо вјеру Православну, вјеру исравну, да иштемо Царство небеско и у правди његовој све остало ће нам се додати. Будемо ли тако живјели, бићемо и ми у стању да са овим дивним апостолом кога данас прослављамо и првим мучеником кога је Христова Црква понудила Господу на жртвеник миомирисни, овога младића дивнога, Светога Стефана, архиђакона и првомученика, бићемо и ми у стању да његов пример слиједимо, и да са њим заједно станемо пред Оца небескога. Да га прославимо заједно са Христом и Духом Светим. Амин. Боже дај.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.