У манастиру Светог Николаја одржан тринаести Молитвени црквено-народни сабор

У недељу Свих Светих, 7. јуна 2026. године, у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, милошћу Божијом одржан је тринаести Молитвени црквено-народни сабор. Мото овогодишњег сабора био је: „Човек изнад свега, Бог изнад човека“. Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, новобрдског и панонског Г.Г. Максима, хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Сабору је присуствовало бројно монаштво епархије и око 1100 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије окупљеном народу се архипастирском беседом обратио Епископ Ксенофонт. У својој беседи владика је говорио о спаситељној мисији Господа Исуса Христа, о празнику Педесетнице, o светим Апостолима и о свима Светима, на крају поучивши паству:

„Да испитујемо своју савјест, да се чувамо, да се пазимо, да видимо јесмо ли свети и хоћемо ли да будемо свети и припремамо ли се да будемо свети. Да чистимо срце своје, да се придружимо томе дивном сабору светитељском, који је онако дивно осликан, ако сте имали прилику да гледате и созерцавате икону празника Свих Светих, како, на разне начине приказани, али врло често у бијелим хаљинама стоје окупљени око Господа светитељи, којима је Господ центар.

Дакле, тиме и данас свима показују да не треба да љубимо ништа на земљи више од Бога, да се у име Божије сабирамо у наше храмове, у наше катакомбе, да исповједамо вјеру православну, једном предату светима, непромјењену предату светима – од дана педесетничкога до дана данашњега.

На то нас подсјећа овај данашњи дан, када прослављамо све Свете, када нам Господ у Јеванђељу указује како то и ми да будемо свети и, када се питамо можемо ли бити свети, Господ даје одговор да можемо. Можемо, исповједајући Њега пред људима да би и Он нас исповједио пред Оцем Својим Небеским, не марећи ни за шта овдје на земљи како би требало да маримо за Господа и да Њега ставимо у центар живота свога и у центар срца свога.

Тако ћемо ствари поставити на право мјесто. Тако ћемо, ако Бог да, и ми бити прибројани једног дана, макар негдје у неком углу, у неком крају Раја, са овим свима Светима које данас прослављамо, да бисмо и ми, исповједајући Дивнога Христа, заједно са Оцем и Духом Светим, благовали кроза све вјекове и сву вјечност. Амин, Боже дај“.

После Свете Литургије организовано је послужење за све присутне, а затим је уследила традиционална духовна академија, коју је отворио Владика Ксенофонт. На академији је говорио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим на тему: „Богочовечански хуманизам или политичке платформе? Срби, куда даље?“ Програм академије су водили протосинђел Дамјан (Ковачевић) и Бобан Ковачевић, а, својим наступима, украсио га је хор при манастиру Свете Великомученице Марине и Милица Чукановић. 

Инфо-служба