Манастир Преображења Господњег у Леушићима свечано прославио своју храмовну славу

У манастиру Преображења Господњег у Леушићима, у уторак 19. августа, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава: Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 350 верника из разних крајева наше отаџбине. Многи од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

После замвоне молитве Владика Ксенофонт је извршио чин освештања грожђа а после Свете Литургије и чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе: Синиша и Јагода Аћимовић из Ужица, Војин Ристић из Земуна, Леон Богојевић из Београда и Мира Маринковић из Горњег Милановца. За наредну годину пријавио се Милош Вучићевић из Горњег Милановца.

Потом се окупљеном народу архипастирском беседом обратио владика Максим. У својој беседи владика је најпре говорио о значају и смислу празника Преображења, а затим је поучио паству:

“Нас Господ Својим преображењем, извлачи из греховног блата, те учмале нехришћанске свакодневице модерног живота. И непрестано нас, као истински педагог, позива на те духовне висине. Јер, треба се сетити да су и наши праоци Адам и Ева из раја изагнани баш зато што су занемарили созерцање Бога и љубави Божје. Богочовек Христос јесте то дрво живота, насађено у Царству небеском. И истинска љубав ка Њему, која се достиже путем страха Божјега, путем очишћења срца свога и безстрашћа, истинска љубав по Богу нама даје доступ том дрвету живота. И то дрво живота је нама заблистало и на гори Тавору. И свети ученици Петар, Јаков и Јован нису случајно изабрани. Свети апостол Петар је симбол вере, Свети апостол Јаков симбол наде и Свети апостол Јован симбол љубави. Дакле, тиме Богочовек Христос све нас призива да се вером, надом и љубављу успињемо на тај наш духовни Тавор, односно да се успињемо на те духовне умне висине унутар нас самих, унутар Цркве Божије и црквеног живота, који не постоји без тог личног подвига. Данас многи наопаки учитељи нон-стоп истичу Цркву као заједницу. Црква јесте заједница, ал` Свети Јустин Ћелијски каже да се тај саборни живот у Цркви, да он започиње од личног подвига. Дакле, лични подвиг се улива у тај саборни подвиг Цркве. Данас се истиче Црква искључиво као литургијска заједница. У реду, недељом и празником се служи литургија. А шта ван литургије, тад нисмо Хришћани? Ако и у свакодневици нашој нисмо Хришћани, и недељом кад дођемо на литургију неће нас Бог препознати као своје. Зато нас Богочовек Христос призива да се управо у тој нашој свакодневици непрестано духовно успињемо ка тој Таворској светлости и ка том духовном преображењу нас. Да кроз молитву, кроз пост, кроз хришћанске врлине и Свете тајне, од смртних постајемо  бесмртни, од греховних чисти, од залуталих да пронађемо истински пут и живот у Богочовеку Христу. Амин, Боже дај.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави. У току трпезе љубави приређен је пригодни програм од стране верника при овој предивној катакомби.

Инфо служба

Све беседе Владике Максима налазе се овде.