ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
На празник Благовести Пресвете Богородице, 7. априла, у истоименом манастиру у Крћевцу служена је Света Архијерејска Литургија. Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Пајсија (Марковића), јереја Бранка Јованчевића и архиђакона Артемија (Милаковића). Ово је уједно била и прва Архијерејска Литургија у поменутом манастиру.
Након Литургије извршен је чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Пресвете Богородице, заштитнице ове обитељи, принело манастирско сестринство и овогодишњи домаћин славе Иван Живановић из Смедеревске Паланке. За следећу годину пријавили су се Мира Маринковић из Горњег Милановца и Слободан Митић из Београда.
Архипастирском беседом присутном верном народу обратио се Владика Ксенофонт, говоривши о животу Пресвете Богородице, празнику Благовести, као и о значају дана Свете и Велике седмице.
„Бог је намијенио човјеку оно што и ми знамо сада и што нам апостол Павле говори: „Што око не видје и ухо не чу и у ум човјеку не дође, оно Бог намјени”. Коме намјени? Да ли онима који посте? – Не. Да ли онима који прослављају празнике? – Не. Да ли онима који се називају православним хришћанима? – Не. Него намјени Бог онима који Га љубе.
То је Бог, дакле, намијенио човјеку. И овај данашњи празник је основа и темељ, као што и говори овај тропар који сте чули: „Днес спасенија нашего главизна”, дакле, утемељење и почетак празника, почетак спасења људскога, управо Благовијести Пресвете Богородице. Дивна та вијест, када запрепаштеној Марији у Назарету дође глас са неба, предстаде јој Архангел Гаврило и рече јој. Она, иако запрепаштена, препустила се вољи Божијој и чули сте како је смирено пригнула главу своју пред архангелом, не сматрајући себе ни за шта, али хотећи да се повинује вољи Божијој, само је изговорила оне ријечи: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој”.
Архангел, дакле, доноси велику радост. И нама је данас велика радост и у овој светињи и овај празник, који је овако пао у Велику недељу, након што смо отпразновали онај чудесан догађај васкрсења Лазаревог, онај чудесни улазак Христов у Јерусалим и припремили се за све ово што има да се дешава, припремили се духом.
Припремали себе да не будемо само уз Христа када буде славан, када буде поштован, када простиру под ноге Његове хаљине своје, када машу цвијећем и гранама и када Му говоре: „Осана Сину Давидову”. Него нас припрема ова Велика недеља да будемо уз Христа када буде и поруган и нагрђен и овјенчан трновим вијенцем, и када Га шамарају, и када Га пљују, и када Га на крст разапињу и тада да будемо са Њим. И то нас опомиње, дакле, ова Света и Велика недеља.
Зашто? Да бисмо, ако будемо и ми са Њим туговали и ми са Њим будемо били поругани, посрамљени и са Њим се саразапели, да ћемо са Њим, како нам Света Црква обећава, да ћемо са Њим и васкрснути и да ћемо повратити оно изгубљено достојанство”, беседио је владика.
Уследила је трпеза љубави за све присутне, коју је припремило манастирско сестринство са овогодишњим домаћинима славе.
Инфо-служба
Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.
