Прослава храмовне славе у манастиру Светог Николаја Жичког у Црквенцу

Унедељу, 3. маја, на дан празновања Светог Николаја Жичког, у истоименом манастиру у Црквенцу свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су саслуживали Њихова Преосвештенства Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је око 400 светосаваца.

Након Свете Литургије извршен је чин резања славског колача и благосиљања жита, које су у част Светог Николаја Жичког принели настојатељ манастира протосинђел Игњатије (Станић) са својим братством и овогодишњи домаћини славе Роса Бабић из Београда и Винко и Љубица Трипић из Руме. За домаћине за идућу годину пријавили су се: Векослав и Славица Великинац из Барајева, Наташа Буснић из Београда, Драгослав Николић из Породина и Млађан и Ангелина Којић из Београда.

Архипастирском беседом присутном верном народу се обратио Владика Максим.

„Та протерана наука Светог Саве, која нам је најречитије проговорила кроз Светог Николаја и Светог Јустина, нашла је ипак место у срцима многих Срба, нашла је место у домовима многих Срба, нашла је место у егзилу. И зато данас, више него икада, треба њих да прослављамо, њих двојицу, а на данашњи дан посебно Светог Николаја Жичког, тог заиста духовног великана.

Све оно најлепше, најречитије, нама је проговорило кроз њега. Дакле, он заиста јесте нови Златоуст, превазишао у беседништву многе свете оце, изравнао се са Светим Јованом Златоустом и дели име заједно са њим, зато се назива новим Златоустом. Превазишао је, по речима Светог Јустина, и светог великог песника и богослова Цркве, Светог Јована Дамаскина. И ми, православни Срби, на свакој Литургији славимо Господа, Мајку Божију и свете угоднике Божије речима Светог Николаја, његовим песмама, његовим предивним, предубоким песмама и стиховима којима је он опевао Бога. И заиста, оно најлепше и најдивније пропевало је, пропојало и проговорило кроз уста овог новог Златоуста, Светог Владике Николаја.

И цео дан нам не би био довољан да наведемо због чега ми православни Срби треба њега да прослављамо са истим усрђем као и Светог Саву. Али ево, и од стране наше епархије и нашег духовног свештеноначалија, ми показујемо то поштовање тиме што је ова катакомба посвећена њему и што она полако расте и изграђује се, пре свега у оном духовном смислу, то је жива црква у коју се ми уграђујемо као живо камење, по речима Светог апостола Павла, нашом вером, истрајавањем у нашој вери и побожности, чувањем наше вере, не само на устима, већ и у срцу и у животу“, беседио је владика.

Уследила је трпеза љубави за све присутне, током које је изведен и пригодни програм.

Инфо-служба

  Све беседе Владике Максима налазе се овде.