Светојустиновски манастир свечано прославио своју храмовну славу

Великог угодника Божијег, великог сведока Богочовека Христа, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1. јуна по старом тј. 14. јуна по новом календару. На дан његовог спомена у истоименом манастиру у Барајеву свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је бројно монаштво епархије и око 600 светосаваца. Велики број њих сјединио се са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Преподобног Јустина Ћелијског принело манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Бојан и Нера Тркуља и Ненада Јовановић из Београда, Снежана Јовановић из Урошевца, Векослав и Славица Великинац из Средске, Снежана Крстић из Београда, Наташа Денда из Београда, Ружа Костић из Београда и Владимир и Јелена Влашковић из Београда. За наредну годину пријавили су се: Драгица Ђорђевић, Славица Вујисић, Томка Замировић, Марија Јеленковић, Душанка Миленковић, Добрила Јемуовић и Роса Бабић, сви из Београда.

Поучном беседом присутном верном народу се обратио протојереј-ставрофор Стефан Икономовски.

„Род српски, браћо и сестре, којем ми припадамо, је род светородан. Од Светога Саве, родоначелника, до дана данашњега, испуни се Небо светим Србима. Међу тим светим Србима на Небесима, као једна од највећих звезда, сија и наш духовни деда – с правом га зовемо „духовни деда“, јер је духовни отац нашем духовном оцу – Преподобни Јустин Ћелијски.

Он је нама открио да је сва творевина Божија једно богојављење, а да је човек у тој творевини Божијој – богослужење. И ваистину, херувимски је клицао и учио род српски како да се мане својих заблуда, како да се врати на пут спасења. И сада, као и онда, слушамо речи његове: „Где су Срби? Данас у свету има много бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!“

Али, о, деда наш духовни и оче наш свети, Јустине, радуј се! Радуј се, јер и даље има Срба, сачувао је Бог остатак остатка у роду српскоме, којим ће, као квасцем, да закваси цело тесто. И овај остатак остатка, он је залог обновљења здравља читаве Српске Православне Цркве“, беседио је отац Стефан.

Празнично славље настављено је трпезом љубави, током које је изведен и пригодни програм.

Инфо-служба