Катакомба Светих врача Козме и Дамјана у Рготини свечано прославила храмовну славу

Дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима, Светим бесребреницима Козми и Дамјану посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице Чакаревића и архиђакона Артемија (Милаковића).

Након Свете Литургије Владика Ксеонофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана принело братство храма и овогодишњи домаћини славе: протојереј Жељко Марић из Београда, Надица Гроздановић из Неготина, Бранислава Барбуцић из Слатине и Изабела Радмилац из Ариља. За домаћине идуће године пријавили су се: Марија Белић из Кладова, Миливоје Зарић са Цера, Слободан Митић из Београда и Зоран Симић из Београда.

Поучном архипастирском беседом присутном верном народу се обратио Владика Ксенофонт.

„Свети апостоли, а након Светих апостола апостолски ученици и сви они остали хришћани који су засијали овдје на земљи, између осталих и ови велики чудотворци и бесребреници Козма и Дамјан, неколико, дакле, парова тих светих чудотвораца има који се прослављају, неки пострадали као мученици, неки нису, ови су римски чудотворци – исто тако велика чудеса.

Све овдје на земљи оставили, чули те ријечи Господње – шта каже Господ апостолима: „Забадава сте добили, забадава дајте”.

Не може се благодат Божија продавати, дакле. Благодат Божија се не продаје, није у Цркви благодат и спасење на продају, благодат се задобија сузама и молитвом и покајањем и смирењем и трпљењем и исповједањем вјере православне. Дакле, без вјере православне, уз љубав и наду, нема нам уласка у Царство небеско.

То су знали сви свети, то су знали и ови чудотворци, и прије свега били ватрени православци, а онда у тој својој дивној и великој вјери лијечили људе, не спољним лијековима него молитвом, позивањем на покајање, позивањем на трпљење, позивањем на послушност, позивањем на исправну вјеру православну. Тиме су лијечили, молитвом Богу, и велика чудеса чинили”, беседио је владика.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо-служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.