Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама

На дан празновања иконе Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула, у истоименом манастиру у Мушветама, седишту епархије, свечано је прослављена храмовна слава и одржан је Сабор младости и родитељства, тринаести по реду. Организатор сабора је Епархија рашко-призренска у егзилу. Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење Њихових Преосештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и новобрдског и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије.

Након Литургије Владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у славу и част Пресвете Богородице принело братство манастира на челу са Владиком Ксенофонтом и овогодишњи домаћини славе: Ивица Цвијић са породицом из Ужица, Александра Прљевић са породицом из Ужица, Милош Глушчевић са породицом са Златибора, Радомир Радовић са породицом из Чајетине, Радмила Рибаћ из Чајетине, Зорица Павловић из Чајетине, Вида Томовић из Чајетине, Милојко Милићевић са породицом из Ужица, Стефан Станић са продицом из Земуна и Игор Васиљевић са породицом из Ужица. За следећу годину пријавили су се: Александар Глушчевић са Златибора, Радмила Рибаћ из Чајетине, Миланка Крстић из Чајетине, Мирослав Станић из Кремана, Аца Панић из Кремана, Спасоје Стевановић са Белих Земаља, Видосава Томовић из Чајетине, Миљана Пјевић из Ужица, Драган Чоловић са Златибора, Иван Филиповић из Кремана и Богдан Ружић из Севојна.

Присутном народу архипастирском беседом обратио се Владика Максим. У својој беседи владика је говорио о врлинама Пресвете Богородице и о чудотворној икони Тројеручици, на крају рекавши:

„И ми можемо слободно посведочити да се посебно та трећа рука Мајке Божије, та њена духовна заштита и покров надвио и над нашом светом епархијом. Зато није случајно седиште наше епархије и предстојатеља наше епархије у манастиру који је њој посвећен и ми се о њен празник на данашњи дан овде сабирамо. И овде се сабира, заправо, будућност нашег народа – наша дечица. И тиме показујемо ко је наша истинска родитељка – Мајка Божија. И тиме показујемо који је темељ будућности на коме Срби треба да граде свој живот, своје постојање, своје постојанство и достојанство, а то је вера православна. То је темељ наше епархије. На томе, дакле, треба да градимо своју будућност и на томе, на том темељу управо утемељујемо, укорењујемо нашу дечицу. Зато се и сабирамо о њен празник овде око наше духовне мати, Мајке Божије, како бисмо осетили тај покров њене треће руке, покров њеног молитвеног мајчинског закриљавања свих нас православних хришћана. И управо то сведочимо кадгод се овде сабирамо, кадгод долазимо у ову светињу, посебно на данашњи дан. И верујемо да се Мајка Божија радује свима нама када се овде сабирамо као својој духовној деци, а посебно овој малој деци, овој дечици која се радосно овде сабирају, долазе и причешћују се Светим Христовим Тајнама и тиме радују Мајку Божију, радују Самога Бога, а онда и Његову Мајку.

Нека Господ све нас укрепи да свагда својим животом заиста радујемо њу као нашу духовну мати и да је никада не растужујемо. Да својим покајничким, смиреним хришћанским животом настојимо да и њу пратимо у њеном предубоком смирењу, јер она сама сведочи кад велича њена душа Господа због оваплоћења Бога Логоса у њеној утроби, и објашњава зашто велича – „што погледа на смерност слушкиње своје, јер, гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји”. Дубина њеног смирења показује висину њене наднебеске, наданђелске славе. Да је пратимо у том смирењу, браћо и сестре, да будемо истинска њена чеда, пре свега по вери православној, а онда и по смирењу и по побожности, како би се заиста нама радовала кадгод се овде сабирамо, на многаја и благаја љета”.

Након уприличене трпезе љубави уследила је традиционална духовна академија, коју је отворио Епископ Ксенофонт. Уследили су пригодни рецитали и песме малих светосаваца, као и предавање др Кристине Чешновар о значају одрастања деце у побожној породици, о важности дојења и о штетности одрастања деце уз екране. На крају академије подељене су награде мајкама које су родиле троје и више деце.

После доделе награда мајкама уследило је заједничко фотографисање, чиме је и завршено овогодишње саборовање у Мушветама, саборовање које, поред молитве и благодарења Богу, има за циљ духовну и биолошку обнову српског народа кроз указивање младима на светост, лепоту и потребу брака и родитељства.

Инфо-служба

Све беседе Владике Максима налазе се овде.

СПИСАК  МАЈКИ  КОЈЕ СУ ДОБИЛЕ НАГРАДУ:
 
1. Ана Ристановић, 3 деце, Београд
2. Марија Денић, 3 деце, Нова Пазова
3. Јелена Ранђеловић, 3 деце, Стара Пазова
4. Александра Милошевић, 3 деце, Чачaк
5. Анђелија Стојановић, 3 деце, Нови Пазар
6. Сања Радовановић, 3 деце, Рибариће
7. Драгана Којић; 3 деце, Зворник;
8. Ивана Бантић; 3 деце, Лозница;
9. Славица Сокић, 3 деце, Шабац,
10. Марија Ивановић; 3 деце, Шабац
11. Невена Цвијић, 3 деце, Ужице
12. Марина Јовичић, 3 деце, Црвенка
13. Јелена Томић, 3 деце, Црвенка
14. Сања Трипић, 3 деце, Нови Сад
15. Александра Бандобрански, 3 деце, Сомбор
16. Милана Тинтор, 3 деце, Футог
17. Биљана Тепшић, 3 деце, Београд
18. Миљана Давидовић, 3 деце, Београд
19. Јелена Бубало, 3 деце, Зрењанин
20. Марија Јанковић, 3 деце, Чачак
21. Сања Лакушић, 3 деце, Чачак
22. Јелена Таубнер, 3 деце, Београд
23. Ана Радојевић, 3 деце, Ариље
 
24. Ивана Рибарић, 4 деце, Крагујевац
25. Вања Тадић, 4 деце, Београд
26. Слободанка Шуловић, 4 деце, Билећа,
27. Тина Живковић, 4 деце, Нови Сад
28. Данијела Трипковић; 4 деце, Осмаци / Реп. Српска
29. Невена Севић; 4 деце, Бадовинци;
30. Кристина Тошовић, 4 деце, Краљево
 
31. Наташа Јовановић; 5 деце, Лозница;
32. Нада Равић, 5 деце, Москва
 
33. Анита Живковић; 6 деце, Франкфурт, Немачка
 
34. Емилија Пејановић, 7 деце, Инисфил, Канада
 
35. Ана Шјуберг, 8 деце, Севсју, Шведска