Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Манастир Светог архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Светог архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру посвећеном овом угоднику Божијем, у Ариљу, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и новобрдског и панонског Г.Г. Максима, као и више свештенослужитеља епархије.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Светог архиђакона Стефана принело манастирско братство, ктитори ове обитељи и овогодишњи домаћини славе: Радиша Рогоњић из Ариља, Изабела Радмилац из Ариља, Милан Лазаревић из Трстеника, Зоран Крчевинац из Сомбора и Радомир Радовић из Чајетине. За домаћине идуће године су се пријавили: Миливоје Зарић из Доњег Добрића, Јово Јанковић из Ужица, Живко Маћешић из Ариља, Срећко Берлић из Ариља и Љубиша Цветковић из Вргудинца.

Архипастирском беседом присутном народу се обратио Владика Максим.

„Да се и ми трудимо, попут Светог првомученика архиђакона Стефана, да свим бићем живимо посвећени Богу, да све своје посветимо Богу, па и наша страдања и трпљење свих земаљских искушења и невоља. Да је најбитније само бити и остати на путу Богочовека Христа, као што је до крви, до смрти, до најстрашнијег страдања био и остао Свети првомученик архиђакон Стефан, веран и одан свом божанском Учитељу, Богочовеку Христу. Дакле, ићи путем Христовим углавном значи ићи путем страдања, али као што је Богочовек Христос Свој крст претворио у симбол победе и васкрсења, тако и наша страдања, наше крстове, наше недуге, невоље и тескобе које доживимо у овом животу, Богочовек Христос претвара у наше победе, у благослов, у венце, и увенчава све нас као првомученика архиђакона Стефана, чије име и значи „овенчани”. Дакле, када на хришћански начин настојимо да живимо, на хришћански начин подносимо наша страдања, и ми постајемо судеоници, и ми имамо удела у тој вечитој победи Богочовека Христа, коју је Он извојевао и оставио свима нама”, поучио је владика паству.

Празнично славље је настављено трпезом љубави, у току које је изведен и пригодни програм од стране верника при овој катакомби.

 

Инфo-служба

Све беседе Владике Максима налазе се овде.