Вољом Божјом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г.  Ксенофонта, трећи пут заредом, организована је екскурзија за децу при парохијама кулској, сурдучкој и барајевској, епархије рашко-призренске у егзилу.

У недељу 14. по Духовдану, 14. септембра, када славимо Црквену Нову годину и Преподобног Симеона Столпника, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД). Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г.

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП” дванаесту годину заредом прве суботе у септембру обележава успомену на надчовечанску издржљивост и огромну жртву коју су поднели наши часни преци на Гучеву, у једној од највећих битки српске војске у Првом светском рату.

У недељу, 7. септембра, у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано је прослављена храмовна слава. Свету aрхијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и Хорепископа хвостанског и барајевског  Г.Г.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПРИЗИВАЊУ АПОСТОЛА

Матеј 4, 18-23. Зач. 9.

Зашто толико журе људи у наше време?

Да што пре виде успех свога труда. И успех долази, и пролази, и оставља за собом траг жалости.

Зашто толико журе синови људски у наше време?

Великог угодника Божијег, великог сведока Богочовека Христа, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1. јуна по старом тј. 14. јуна по новом календару. На дан његовог спомена у истоименом манастиру у Барајеву свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2011, број 3 (69), стр. 9–11

Битка за Косово и Метохију, за њихов останак и опстанак у држави Србији чији су саставни и  неотуђиви део преко осамстотина година, у последње време водила се не само на терену већ и под сводовима Патријаршије Српске православне цркве на седницама Светог архијерејског синода и Светог архијерејског сабора.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2011, број 1-2 (67-68), стр. 65-68

Еклисиологија светог Григорија Паламе¹⁾

Већ смо говорили о томе, да се кроз учешће у Христовим тајнама човек причешћује Његовом нетварном енергијом и сједињује с њим у једно тело и један дух.

 

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2011, број 1-2 (67-68), стр. 55-64

Недавно je папа римски означио за епископа и апостолског егзарха, за малобројне атинске унијате, унијатског клирика, господина Димитрија Салахаса, рукоположеног  24. маја 2008. за каркавијског епископа, професора римског института источних истраживања и члана Мешовите богословске комисије за дијалог између православних и римокатолика.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2011, број 1-2 (67-68), стр.17-26

Писмо епископа рашко-призренског и косовско-метохијског, Господина Господина др Артемија пред новембарско заседање Светог архијерејског сабора 2010. године.