На Великом вечерњу уочи празника Цвети, 7/20. априла, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушеника овог манастира Лазара (Кецмана).

Стихови:
Жена која изливаше миро на тело Христово.
Унапред задоби Никодимов смирналој.

У свету и Велику Среду заповедише божански Оци да вршимо помен жене блуднице, која помаза Господа миром; јер се ово догоди мало пре спасоносних страдања.

Простре блудница косе пред Тебе Господе,
пружи Јуда руке безаконицима;
она да прими опроштај,
а овај да прими сребрнике.

На Лазареву суботу, 7/20. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина) и јерођакона Паладија (Матића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 80 светосаваца.

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао.

Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)

Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

И завиђаху браћа Јосифу…

и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;
и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37).

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ШЕСТА

Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира

Јов. 12, 1-18. Зач. 41.

Ко доноси радост дому једном? Добар гост.

Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.