У другу недељу Великог Поста, која се зове и Пачиста с обзиром да следује после Чисте, Епископ Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву крај Београда.

И ове недеље, као и претходних празничних дана, окупио се велики број верника да молитвено прослави данашњи празник.

„На Мрзана кућа остана“, каже једна народна изрека. А ти Мрзани, то су они не баш важећи на мерилима света, мало цењени а више подцењени и у породици и у друштву. Мрзани у себи носе неки печат који им никако не дозвољава да постану мрзитељи. Неретко а често и увек у преломним и пресудним данима и годинама, кад се све узбурка, кад редовно стање бива доведено у питање ванредним захтевима времена, ти Мрзани знају да од својих омражених тела направе непремостиви бедем на очувању породичног лепог имена или националне традиције и вере, тих за човека и народ вечних вредности.

Прва недеља Великог Поста, Чиста или Недеља Православља и ове године, 4. марта, торжествено је прослављена у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије уз саслуживање десетак свештенослужитеља и присуство монаштва и великог броја верника, који су се сабрали тога јутра у овој светињи да прославе велики празник.

Закључке са Симпозијума о Пост-отачкој јереси, недавно одржаног под окриљем Митрополије Пирејске, доносимо у наставку.

Уредништво

Нови, за грчку јавност, термин постотачка или контекстуална теологија позајмљен је од Протестантизма, где се користи већ више од четрдесет година, да би изразио, сагласно њима, потребу да се тежиште пренесе на сведочење „цркава“ у вези социјалних питања а не питања вере, јер „догмати раздвајају“.

У Теодорову суботу 3. марта текуће године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење десетак свештенослужитеља.

Велики број присутних верника, уз присуство монаштва епархије рашко-призренске у егзилу, је и овог празника улепшао велико молитвено сабрање, од којих се немали број верника на крају свете Литургије причестио Богоносним и Животворним Христовим Тајнама.

Бог ме воли непролазно! Спознање ове истине човеку даје крила, одрешује га с ланца зависности од света и ослобађа га за живот у Христовој слободи. До ове спознаје стиже се мукотрпним путем страдања, неразумевања, прогона, подсмеха, чак и светске лудости, поприлично високом ценом за сваког човека.

Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне.

Током недавног интервјуа за грчку агенцију Амен, Митрополит Пирејски Серафим био је, између осталог, упитан и за већ познати случај ”упада” у СПЦ. У прилогу доносимо његов одговор на то питање, заправо дискусију до које је том приликом дошло са новинарима. Интервју је објављен 7. фебруара 2012.

На дан када Српска Православна Црква слави преподобног Симеона мироточивог Епископ рашко-призренски Артемије служио је свету Литургију у Новом Пазару.

Катакомба посвећена светом Симеону мироточивом, иначе малог обима, била је тесна за сав присутан народ који се окупио да прослави свог заштитника и родоначалника Српске државе, који је у овим крајевима и радио на васпостављању државе Србије.

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком.