Ђурђиц у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка

Свети Великомученик Георгије је пострадао за Господа Христа 303. године од незнабожачког цара и гонитеља хришћана Диоклецијана. Пред своју смрт замолио је свети Георгије слугу свога да му по смрти узме тело и пренесе у Палестину. Ту је он имао имање наслеђено од мајке, које је, пред своје страдање, разделио сиромасима. Слуга је тако и учинио. У време цара Константина хришћани у Лиди сазидали су леп храм Светог Георгија и приликом освећења пренели у њега мошти светитељеве. Овај догађај освећења храма и преноса моштију Светог Великомученика Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, Света Црква слави 3/16. новембра. Овај празник је у српском народу познат као Ђурђиц.

Празника Ђурђиц свечано је прослављен у свим храмовима епархије у егзилу. Најсвечаније је било у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, где је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г. Николај, који Ђурђиц прославља као своју крсну славу. Владици Николају су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), архимандрит Наум (Мирковић), протосинђел Иринеј (Ристић), протосинђел Агапит (Бичанин), јерођакон Паладије (Матић) и јерођакон Партеније (Матијашевић). Овом свечаном Литургијском слављу присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, десетак славара светог Георгија и стотинак мученикољубаца.

Након Свете Литургије Владика Артемије је најпре пререзао колаче и освештао жито  славарима светог Георгија – хорепископу Николају и монахињи Јовани (Јеремић) а затим се присутнима обратио архипастирском беседом.

У својој надахнутој беседи Владика Артемије је, говорећи о великој слави Светог Георгија, рекао да је он такву славу заслужио тиме што је испунио у животу своме сво Јеванђеље Христово, а пре свега заповест да љубимо Господа свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом, и да је свети Георгије пример чврстине и непоколебљивости на путу Истине Христове, на путу одбране Праве Вере. У светлу тих речи Владика је истакао:

„Само ако се будемо борили достојно за нашу Веру Православну и по њој живели, живели по Јеванђељу Христовоме, ако и ми испунимо Јеванђеље у нашем животу, онда ће се и Јеванђеље испунити на нама самима које је Господ рекао: Онај који ме љуби он ће бити тамо где сам и ја.
На крају своје беседе Владика је, призвавши молитвену помоћ Светог Георгија,  честитао крсну славу Владици Николају, сестри Јовани и осталим славарима.

Уследила је трпеза љубави коју је сестринство манастира светог Николаја припремило за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.