БОГОСЛУЖЕЊА

У манастиру Преображења Господњег у Леушићима, у уторак 19. августа, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава: Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г.

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.

Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији, посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г.

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

На дан празновања иконе Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула, у истоименом манастиру у Мушветама, седишту епархије, свечано је прослављена храмовна слава и одржан  је Сабор младости и родитељства, дванаести по реду.

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

У Богородичином манастиру у Новим Козарцима, 16. јула, на дан када света Православна Црква прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице,  којој је посвећен манастир, свечано је прослављена храмовна слава.

У понедељак 14. јула, у катакомби Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије. Храм се налази у оквиру комплекса Кованчине, у атару мачванског села Салаш Ноћајски, недалеко од Сремске Митровице.

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора.