БОГОСЛУЖЕЊА

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Бљеском Твога Крста и мој Крст украси, недај свећу душе мука да угаси. 
Име ми је Твоје драже од свег света – удостој ме, Спасе, Твог милог сусрета!

Молитва свете Марине пред мучеништво за Христа

У Недељу осму по Духовдану, 17/30. јула, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића),

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу. Икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 12/25. јула, у овом манастиру се одржава Сабор младости и родитељства. Сабор организује Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је у Недељу 7. по Духовдану, 10/23. јула, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића), јереја Игора (Данчетовића), и јерођакона Паладија (Матића).

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и безплатним лекарима посвећена је катакомба у Бору.

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. И ове године Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

„Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор“.

Св. Павлин Нолски – Песма св. Никити Ремезијанском