БОГОСЛУЖЕЊА

Наши ближњи јесу видљиво поље, на коме ми показујемо љубав своју према невидљивом Богу. На коме ће се очитавати наша љубав према Богу ако не на људима који живе с нама на земљи? Бог бива ганут нашом љубављу према суседима нашим слично мајци која се осећа ганута љубављу некога странца према детету своме.

„И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

Свети Пророк Самуил беше петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године.

На дан храмовне славе Катакомбе из Горње Врбаве, Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, Варсануфија, Иринеја, Агапита, јеромонаха Игњатија и јерођакона Дамјана. Верни народ се сакупио у великом броју да прослави Васкрсење Пресвете Богородице, која је наша заступница пред Престолом Господњим.

Мноштво верног народа из Ужица, Бања Луке, Пожеге, Чачка и многих других места окупило се у Недељу у манастиру Ново Вазнесење код мати Јелене, да присуствује Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, Варсануфија, Доситеја, Иринеја, јерођакона Дамјана и свештеника Слободана.

„Једнога дана, треће године своје проповеди на земљи, Исус поведе Апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег.

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина. Са својим мужем делила је сву горчину његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији.

Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу.

„Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Мт.14,28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват.

Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божије око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Уплашен таквим виђењем, Савах оде у Јерусалим и исприча свештеницима о виђењу. Тада један од њих, муж прозорљив, рече Саваху: „Не бој се, човече, тог виђења о детету твом, већ знај да ће то дете бити обиталиште светлости благодати Божије; реч његова бића као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу, и он ће судити Израиљу мачем и огњем“.

На празник Свете Великомученице Марине, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије освештао је звоно у маленој Катакомби у Дудовцу, где живе две монахиње, мајка и ћерка, мати Антуса и монахиња Олимпијада.