БОГОСЛУЖЕЊА

Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божијом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.

Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег.

Овај славни и чудотворни Светитељ родио се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља, Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски, па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца.

Обуците се, дакле, као изабраници Божији, јереји,
свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље,
кротост, дуготрпељивост (Кол. 3, 12).

На празник Светог Великомученика Артемија, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију  уз саслуживање свештеномонаха, свештеника и свештенођакона Епархије, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.

Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: Пружи руку швоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.

И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.

Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно.