Празници

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.