Домаћи

После првог дана Сабора, на порталу „Борба за Веру“, након кратког извештаја да је Сабор отворен, уследило je предивно написано верско програмском упућење, насловљенo „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – „Борба за тајну вечеру“.[1]

Међутим, нити насловна најава закључка – „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“

Време „иде“ све брже, то нам је већ свима јасно. Просто више не „цури“, сада већ видљиво тече. Али не само по убрзаном времену, већ и по многим другим знацима, изгледа да ће последња времена стићи можда баш нас. То некако многи осећају, били у вери или не.

Како време измиче, све већа је даљина међу браћом православном.

Једни препознавши истину, својим духовним напретком попут голубице, како Свети Оци казиваше, исхитрено стреме ка небу, свом једином циљу, жељеном спасењу.

Следити Истину Христа је пут једини који води животу вечном

Шта је смисао живота наших?
Сврха и суштина живота људског, је спознати пут истински, који води вечном животу.
Али, како га спознати?!

Да ли човек сме живети и умрети без спознања, Истине, и колико је скупо плаћен откуп греха, зарад спасења његовог.

Покољ српских душа врши се …

(Авва Јустин)

Суочени смо са агресивним урушавањем темеља и свих носећих стубова – ослонаца једног народа: угрожена је Вера наша Православна, угрожен је СрБски језик и писмо, угрожен је економски систем, угрожени су сви системи кроз које један народ функционише.

Темељ саборности Цркве јесте вера, а не некаква „канонска“ исправност или обредна истоветност.

Канони без праве вере не могу бити гаранти „саборности“, јер извиру из вере. Зато се над њима врши насиље кроз селекцију на подобне и неподобне.

Обред[1], сам по себи, под геслом враћања обреду старе Цркве и Отаца, без повратка вери Цркве и вери Отаца, јесте беживотна љуска.

БИТИСАТИ
(ЖИВЈЕТИ У КОНАЧНОСТИ У СМИСЛУ БЕСКОНАЧНОСТИ)
ПОД ПОКРОВОМ
У БЛАГОДАТИ  СВЕТОГА ДУХА

„Да сви буду једно“

ОБРАЋАЊЕ ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1219/10 – 24. 08. 2010.

Српски интелектуалци који се декларишу као патриоте нису показали довољну пажњу страдању ћирилице. Неки је уопште и не сматрају јединим српским писмом па, самим тим, страдање не могу ни видети. Могли би наћи оправдање у томе што пропада све што је српско, па не могу стићи на све стране.

Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273

Са криком бола у души, питамо се зашто безосећајно ћути Србија (част појединцима), када хоће душу да нам узму и Православну веру униште. Зар смо опет заборавили да се ћутањем Бог издаје?