ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА
Матеј 22, 2-14. Зач. 89.
Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА
Матеј 22, 2-14. Зач. 89.
Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.
Матеј 21, 33-42. Зач. 87.
Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.Матеј 18, 23-35. Зач. 77.
Када је Господ Исус Христос умирао на Крсту, Он се и у самртним мукама трудио, да буде од користи људима. Не мислећи о себи него о људима, Он је издишући изрекао једну од највећих поука, коју је уопште дао човечјем роду.ЈЕВАНЂЕЉЕ О НЕМОЋИ НЕВЕРОВАЊА И МОЋИ ВЕРЕ
Матеј 17, 14-23. Зач. 72.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.Матеј 14, 22-34. Зач. 59.
Победник је Бог наш, и све добре и трајне победе од краја до краја времена припадају Њему.
Он побеђује неред у васиони и установљава ред.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ
Матеј 14, 14-22. Зач. 58.
Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА
Матеј 9, 27-35. Зач. 33.
Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ
Матеј 9, 1-8. Зач. 29.
Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА
Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)
У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ВЕЛИКОЈ ВЕРИ
Матеј, 8, 5-13. Зач. 25.
Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу пред Богом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасава праведник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубљеним местима.