ЧЛАНЦИ

Кад сам последњи пут говорио о приликама у српском школству, закључио сам да су његови реформатори људи мале памети и великих амбиција, да идеје које „уграђују“ у своју „модерну школу“ сабирају по светским педагошко-дидактичким сметлиштима, да је школа какву су уобличили идиотска и ако „Србима треба таквашкола, могли бисмо рећи да је имају“.

САВЕТИ МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНЕ АВГУСТИНА КАНДИОТИСА 

Православним хришћанима да распознају добре епископе и благочестиве свештенике

Налазимо се у тешким временима и требало би хришћани да пазе. Рђави пастири су, каже апостол Павле, „грабљиви вуци међу вама који не штеде стада” (Дап. 20, 29). У наше дане славољубиви и недостојни клирици, уместо рашчињења, примили су унапређење и заузели високе црквене положаје!!!

Недавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству“. Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа“. На крају је и молитвено додао:  

„Нека ова песма нађе пут до нашег вољеног владике Артемија, који ће, ако буде воља Божија, благословити њено певање по катакомбама.

Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу

Један од најпознатијих стараца данас са Свете Горе несумњиво је Гаврило Светогорац. Многи сматрају да он наставља путем који је утро недавно прибројани лику светих старац Пајсије Светогорац. Познат по своме подвижничком животу већ је постао прибежиште којем хрле реке поклоника.

Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.

После Великог Петка грануо је Васкрс.

Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.

Осуђени Христос јавио се као Судија света.

Избијено и убијено тело Његово оживело је.

Јеванђеље о Богу међу разбојницима

Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!

С чиме да се сравни овај догађај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит?

„Права Анти-човека“ уместо „права Човека“

Са почетком светске кризе 2008. и отвореним проглашавањем од стране светске елите да је „нови светски поредак“ неопходан, политика учвршћивања „права“ содомита је прешла на виши ниво. Прво – достигла је светске сразмере, друго – под оправдањем да се води борба са хомофобијом она је добила облик агресивног гушења и истискивања традиционалних вредности.

Содомитски „бракови“ као средство уништења породице

Главно средство за санкционисање посебног положаја содомита у друштву постало је њихово истицање идеје о потпуном одбацивању институције породице, коју они називају заосталом појавом која је своје одживела. Међутим, пошто су схватили да тај захтев неће лако проћи они су променили тактику и почели активно да се залажу за озакоњивање „бракова“ особа истог пола, са циљем да изнутра униште институцију брака.

„Квир“ – револуција: од једнакости полова ка њиховом укидању

Крај осамдесетих и почетак 90. година је истовремено означио озбиљне промене у самом содомитском друштву, у коме су се појавиле две струје. Једна је уједињавала гејеве и лезбејке, који признају мушки и женски пол, и успевају да прихвате избор, док друга категорично негира сам принцип различитости полова и хетеросексуалност као такву.