ЈЕВАНЂЕЉЕ O ПРАВОМ И НЕПРАВОМ БОГОМОЉЦУ
Јеванђеље о правом и неправом богомољцу
Лука, 18, 10-17. Зач. 89.
ЈЕВАНЂЕЉЕ O ПРАВОМ И НЕПРАВОМ БОГОМОЉЦУ
Јеванђеље о правом и неправом богомољцу
Лука, 18, 10-17. Зач. 89.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ
Лука 19, 1-10. Зач. 94.
Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.
Данас је Благовест Божија у једној речи. Цело Еванђеље Божје у једној речи. Данас се, у Недељу Отаца пред Божић, чита прво Еванђеље, прва глава Матејевог Еванђеља. И она једном речју казује шта се збило са овим светом, шта се збива и шта ће се збити са сваким од нас.
Матеј, 10, 32-38; 19, 27-30. зач. 38.
Шаље ли домаћин слугу за овцама ненахрањена?Шаље ли отац сина на орање без плуга и волова?
Шаље ли војсковођ војника у бој без оружја?
Не шаље.
У име Оца и Сина и Светог Духа! Христос васкрсе!
Честитам вам, драга браћо и сестре, велики, радосни празник, светску радост
Кад сам последњи пут говорио о приликама у српском школству, закључио сам да су његови реформатори људи мале памети и великих амбиција, да идеје које „уграђују“ у своју „модерну школу“ сабирају по светским педагошко-дидактичким сметлиштима, да је школа какву су уобличили идиотска и ако „Србима треба таквашкола, могли бисмо рећи да је имају“.
САВЕТИ МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНЕ АВГУСТИНА КАНДИОТИСА
Православним хришћанима да распознају добре епископе и благочестиве свештенике
Налазимо се у тешким временима и требало би хришћани да пазе. Рђави пастири су, каже апостол Павле, „грабљиви вуци међу вама који не штеде стада” (Дап. 20, 29). У наше дане славољубиви и недостојни клирици, уместо рашчињења, примили су унапређење и заузели високе црквене положаје!!!
Недавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству“. Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа“. На крају је и молитвено додао:
„Нека ова песма нађе пут до нашег вољеног владике Артемија, који ће, ако буде воља Божија, благословити њено певање по катакомбама.
Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу
Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.