Кад сам последњи пут говорио о приликама у српском школству, закључио сам да су његови реформатори људи мале памети и великих амбиција, да идеје које „уграђују“ у своју „модерну школу“ сабирају по светским педагошко-дидактичким сметлиштима, да је школа какву су уобличили идиотска и ако „Србима треба таквашкола, могли бисмо рећи да је имају“.
ЧЛАНЦИ
Митрополит Августин Кандиотис: Како разликовати Христове Епископе и свештенике од лажних
САВЕТИ МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНЕ АВГУСТИНА КАНДИОТИСА
Православним хришћанима да распознају добре епископе и благочестиве свештенике
Налазимо се у тешким временима и требало би хришћани да пазе. Рђави пастири су, каже апостол Павле, „грабљиви вуци међу вама који не штеде стада” (Дап. 20, 29). У наше дане славољубиви и недостојни клирици, уместо рашчињења, примили су унапређење и заузели високе црквене положаје!!!
Песма „У прогонству“ – обележје једног времена и једне борбе
Недавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству“. Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа“. На крају је и молитвено додао:
„Нека ова песма нађе пут до нашег вољеног владике Артемија, који ће, ако буде воља Божија, благословити њено певање по катакомбама.
Старац Гаврил Светогорац: Папизам је јерес
Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу
СВЕТИ ПОРФИРИЈЕ КАПСОКАЛИВИТ: ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ ЛЕЧИ ДЕПРЕСИЈУ
Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.
Свети Владика Николај: Христос Васкрсе
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.
После Великог Петка грануо је Васкрс.
Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.
Осуђени Христос јавио се као Судија света.
Избијено и убијено тело Његово оживело је.
Свети Владика Николај: Велики Петак
Јеванђеље о Богу међу разбојницима
Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!
С чиме да се сравни овај догађај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит?
Олга Четверикова: „Нови свет“ настраних као светска содомска антицрква VI
„Права Анти-човека“ уместо „права Човека“
Са почетком светске кризе 2008. и отвореним проглашавањем од стране светске елите да је „нови светски поредак“ неопходан, политика учвршћивања „права“ содомита је прешла на виши ниво. Прво – достигла је светске сразмере, друго – под оправдањем да се води борба са хомофобијом она је добила облик агресивног гушења и истискивања традиционалних вредности.
Олга Четверикова: „Нови свет“ настраних као светска содомска антицрква V
Содомитски „бракови“ као средство уништења породице
Главно средство за санкционисање посебног положаја содомита у друштву постало је њихово истицање идеје о потпуном одбацивању институције породице, коју они називају заосталом појавом која је своје одживела. Међутим, пошто су схватили да тај захтев неће лако проћи они су променили тактику и почели активно да се залажу за озакоњивање „бракова“ особа истог пола, са циљем да изнутра униште институцију брака.
Олга Четверикова: „Нови свет“ настраних као светска содомска антицрква IV
„Квир“ – револуција: од једнакости полова ка њиховом укидању
Крај осамдесетих и почетак 90. година је истовремено означио озбиљне промене у самом содомитском друштву, у коме су се појавиле две струје. Једна је уједињавала гејеве и лезбејке, који признају мушки и женски пол, и успевају да прихвате избор, док друга категорично негира сам принцип различитости полова и хетеросексуалност као такву.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија