Преосвећеном Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском
Г. др Артемију, свештенству, монаштву и верном народу
који стоји у истини Πравославља
Писмо Светогорских пустињака једноверној браћи у Xристу у Србији
Преосвећеном Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском
Г. др Артемију, свештенству, монаштву и верном народу
који стоји у истини Πравославља
Због изузетне актуелности доносимо интервју г-на Џејмса Бисета, објављен прошле године.
Г-н Бисет недвосмислено поручује и објашњава због чега Србија не треба да уђе у ЕУ, насупрот настојањима Тадићеве Владе и погубног става Патријарха Иринеја и Синодалаца, који то подржавају.
Под плаштом идолопоклонских медија истина се није успела сакрити, разни Џомићи и Јањићи иако лукаво саветовани нису дорасли ретком и појединачном сведочењу од Господа изабраних.
СВЕТИ САВА КАО УЧИТЕЉ СРБА У ПРАВОВЕРЈУ
Свети Сава је Србима оставио у аманет две основне обавезе, без којих се прави хришћански живот и опстанак у Србији не могу ни замислити.
Прва обавеза је – православно исповедање вере, које се потврђује свесрдним служењем црквенодуховним вредностима.
„Ој давори, ти Косово равно,
Шта си данас дочекало тужно…“
Занамела су звона Грачаничка. Занемела тишином која пара разум и досеже до сваког срца које Бога у себи носи. Занемела су људском злобом и слабошћу које се изливају из оних који су требали бити светилници и пастири СрБски.
„Чујте небеса и слушај земљо; јер Господ говори:
Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене.
Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега,
а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
Да грешног народа! (Ис 1, 2-4.)
ПУТ И СТРАНПУТИЦА
У Име Оца И Сина и Светога Духа
Браћо и сестре Светосавци будући да се свакодневно додају клевете на клевете и да се зло умножава осећам дужност и потребу да Вама Боготражитељима упутим пар речи а Ви поступите по разуму своме и по слободној вољи од Господа вам дарованој.
Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.