Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Спомен Светог Никите је на дан  Рођења светог Јована Крститеља, 24. јуна/7. јула. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у манастиру је служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника. Многи од њих су се причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светог Никите Ремезијанског принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе Снежана Крстић из Ниша и Драган и Гордана Илић из Крајковца.

Присутном народу се архипастирском беседом обратио Владика Ксенофонт. У својој беседи Владика је  поучио вернике:

“Трудимо се да прославе наше и весеља наша и туговања наша буду Христом ознаменована, буду у хришћанском духу Цркве Христове, да се не понашамо као оно што често видимо у народу нашем да се људи понашају као незнабошци како онда у време римско тако и данас. И онда је било много незнабожаца, и онда су изабрани свети улазили у ту заједницу светих о којој говори Свети Никита Ремезијански, о којој говоре светитељи други, о којој говори Црква Божија, дакле та заједница Небеске торжествујуће те земаљске војујуће Цркве, та заједница ангела и људи, апостола и људи који за ту заједницу не знају, који не знају за васкрслога Христа, који не знају за бесмртну душу, који не знају да постоји вјечни живот, него овдје гледајући само земаљским очима овдје ходе, овдје се радују, овдје се веселе са никаквом надом да ће по смрти њиховој бити ишта него да ће човјек по смрти својој у гроб лећи и ништа након тога нема. Каква страшна трагедија таквога човјека, каква би страшна трагедија људског рода била и какво би мучилиште била ова земља, како говори Свети отац Јустин, у том метафизичком чудовишту – времену, када би се све завршавало смрћу и када би се завршавало гробом. Али ми хришћани знамо и вјерујемо да није тако поучавани дивним овим светитељима Божијим који су били спремни све на земљи дати за Христа, не само сва имања своја, него сам живот свој дати за Христа, као што је дао Свети Претеча, као што су дали готово сви апиостоли, као што су дали безбројни мученици и остали из рода хришћанскога и остали из рода српскога, дакле, њиховим молитвама и њиховим подвизима поучавани и ми да стекнемо рај и Царство Небеско. Амин. Боже дај.“

Уследила је трпеза љубави у току које је изведен пригодан програм од стране верника из манастира Светог архангела Михаила из Ниша и хора “Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева.

Инфо служба