Осми братски састанак свештенства Епархије рашко-призренске у егзилу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу г. Ксенофонта, у суботу, 18. 10. 2025. године, одржан је осми братски састанак свештеника Eпархије рашко-призренске у егзилу. Сабрање је уприличено у манастиру Светог преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку. Састанку је претходила Света Литургија коју је служио јереј Антоније Адмакин уз саслужење јереја Синише Ђурина. Литургији су молитвено присуствовали Њихова Преосвештенства Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт, Хорепископ старорашки и лознички г. Николај, Хорепископ новобрдски и панонски г. Максим, свештенство епархије, монаштво и мањи број верника. Након Свете литургије уследио је радни део коме су присуствовали сви архијереји у епархији, скоро сви свештеници у епархији, изузев већег дела свештеника у дијаспори, и члан Епархијског савета архимандрит Варнава (Димитријевић).

Након уводне речи председавајућег – Епископа Ксенофонта, уследило је предавање јереја Горана Калушевића на тему „Свештеник као проповедник смиреног-царског пута по предању аве Јустина и аве Артемија.“ У свом раду отац Горан је разрадио пут личносно-саборног подвига, и духовног напредовања; пут смиреног деловања и саборног исповедања вере. У уводном делу истакао је мисао Преподобног Јустина Ћелијског да „свештеник није само човек који обавља обреде, већ да је он икона Христова на земљи и да је  његова главна улога да продужи и настави Христову спаситељску мисију у свету, тј. да треба да буде христолик у свим аспектима свог живота, како литургијском тако и моралном.“

Говорећи о служењу Литургије отац Горан је нагласио: „Свештеник је првенствено литургијски делатник који сабраним верницима омогућава сусрет са живим Христом кроз Свете Тајне. Његова служба у олтару је највиши вид служења Богу и роду.“ Након тога се осврнуо и на улогу свештеничку као пастира истакавши: „Поред литургијске улоге свештеник је и духовни пастир свог народа. Он је одговоран за вођење својих парохијана, њихово поучавање у вери, утеху у невољи и подизању у паду. Ова пастирска служба захтева љубав, мудрост и велико трпљење. Свештеник је учитељ, али и пријатељ и отац својим верницима.“

Осврнуо се у свом раду и на поглед блаженопочившег Владике Артемија на свештенство истакавши:

„За владику Артемија свештенички позив није само служба, већ животна мисија предата од самих апостола. Он је наглашавао да свештеник мора бити неустрашив проповедник Христа и бранитељ православне вере. Наш Владика Артемије видео је свештенство као прву линију одбране православља од свејереси екуменизма. Сваког свог свештеника сматрао је ревнитељем који треба да се бори против сваког лажног учења. Ава Артемије је посебан акценат стављао на духовни живот свештеника. Сматрао је да свештеник треба да живи готово као монах, да му живот буде испуњен постом, молитвом и покајањем. Само таквим животом свештеник може стећи смирење и бити послушан Цркви.“

Уследила је конструктивна дискусија о раду, као и разматрање недоумица у литургијској пракси.

После радног дела, архијереји и свештенство присуствовали су трпези љубави коју је приредило братство поменутог манастира. Састанак је завршен заједничким фотографисањем.

Инфо служба