Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Богојављење у манастиру Свете Тројице Кули

Велики празник Богојављења свечано је прослављен и у манастиру Свете Тројице у Кули. Свету Архијерејску Литургију је тим поводом служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење јеромонаха Никодима и јерођакона Пајсија.

Богојављење у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Свесветли празник Богојављења у манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву прослављен је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму су саслуживали: протојереј Жељко, протосинђел Игњатије, протосинђел Иринеј, јеромонах Јаков и ђакон Горан.

Богојављење у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, 6/19. јануара, свечано је прослављен у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски  у егзилу Г. Г. Артемије је том приликом у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење епархијских клирика: архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија и јерођакона Паладија.

Обрезање Господње, Св. Василије Велики и Нова година у Барајеву

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије.

Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)

Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html)

Свети Архиђакон Стефан у Бадовинцима

Трећег дана Божића, 27. децембра/9. јануара, Света Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана. Овај дивни сведок Христов и првомученик свечано је прослављен у катакомби Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г Максим

Свети архиђакон и првомученик Стефан свечано прослављен у Ариљу

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Ариљу

Сабор Пресвете Богородице у Лозници

Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.

Прослава Божића у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због посебног значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“

Бадње вече у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу.