ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

„Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај.

Отац Небојша је свештеник који својим животом сведочи, како треба да живи један православни хришћанин и свештеник.

У његовом скромном дому, свако може наићи на срдачност и гостопримство, а пре свега на живе речи утехе.

Почетком марта текуће 2014. године српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном теолошким бисером – најновијом књигом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренско и косовско-метохијског Г.Г. Артемија у егзилу – „Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др игњатија Мидића, епископа браничевског.“

У новије време, нека ми се опрости на смелости, није било спасоносније српске књиге од ове, а тиме и православније и драгоценије.

У Културном центру Чукарица (Тургењевљева 5, Баново брдо) 3. априла ове године, са почетком у 18:00 часова одржаће се промоција књиге Епископа Артемија чији пун назив гласи: Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др Игњатија Мидића, епископа браничевског.

Књига је објављена почетком марта ове године и већ је доживела и друго издање.

„Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона. У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претрпљена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило.

„Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се (Јн. 10, 9). Исто Господ говори и на другом месту: Нико не долази Оцу осим кроз мене (Јн. 14, 6). И још једном то потврђује када каже: Без мене не можете чинити ништа (Јн. 15, 5).

„Недеља Православља је победа Цркве као целине и Црква је тај победилац који се спомиње и прославља. Овога дана победе Цркве, сваке године се присећамо, да би се загрејали надом и јасно видели Онога Који се невидљиво за Цркву своју бори и толиким је победама овенчава.

„ТЕОДОРОВА СУБОТА (грч: Α΄ Σάββατο μεγάλης Τεσαρακοστής), посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св.

„Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт. 6, 14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби.

„Стефан Немања, велики владалац Српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао самосталан.

„Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима.