Бр. 02/13-04
25. јануар 2013. године
Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
Национална служба за запошљавање
Повлачење папе Бенедикта 16. – у свету Јозефа Алојза Рацингера – који антиканонски држи свечасни Патријаршијски трон старога Рима, може се сматрати очекиваним, јер су током кратког времена његовог антиканонског управљања јеретичком религиозном заједницом Римокатолицизма на видело избили страшни скандали, што је све учинило немогућим њихово даље контролисање од стране „болесног“ Бенедикта 16.
Уплитање Папе у прославу има за циљ промоцију његовог примата и свејереси екуменизма
Ове 2013. године навршава се хиљаду седамсто година (1700) од издавања познатог „Миланског едикта“ (313), којег су заједно потписали тадашња два аутократора, Константин Велики и Ликиније. Тим поводом Српска Црква организује празничне манифестације, пошто се иначе један од српских градова сматра местом рођења Константина Великог.
„Цариграђанин по роду и најпре високи дворјанин на двору цара Ираклија, а потом монах и игуман једног манастира недалеко од престонице. Највећи бранилац Православља од тзв. монотелитске јереси, која се ишчаури из јереси Евтихијеве.
Наиме: као што је Евтихије тврдио, да је у Христу једна природа, тако су монотелити тврдили, да је у Христу једна воља.
Ставови старца Пајсија Светогорца о Ционизму сабрани су и приказани на једном листићу посвећеном само тој теми.
То су делови његових поука изабрани из разних књига о њему.
С обзиром да је тема од суштинског значаја за разумевање многих догађања, и посебно односа према Цркви, ставови једног Старца Светогорца, несумњиво просвећеног благодаћу Божијом, у томе могу много помоћи.
Група Православних хришћана из Грчке, желећи да пружи свој допринос обавештавању Православних верника о суштини, циљевима, методима и генерално опасностима од Екуменизма, одлучила се да то уради на један особен начин.
Почели су са припремом и објављивањем кратких и лако разумљивих текстова, праћених фотографијама, који износе екуменистичке ставове, и затим паралелно доказују њихову неодрживост, нетачност, неисправност.
„Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.
Свештенству, монаштву и верним чедима Епархије
Рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ
Радосни поздрав
Срећна Вам слава – Свети Отац Сава
Веома се радујем, децо наша духовна, да смо се данас на овај велики празник у овако великом броју окупили у нашим скромним катакомбама и у нашим школама, тим домовима просвете, да бисмо заједнички прославили „школску славу“ – Светитеља Саву.
б) Зашто је Српска Црква променила курс? Шта се променило у Папизму и Протестантизму?
Српска Црква је нажалост, из разлога познатих Господу, последњих година напустила отачки курс светог Јустина, тако да се свако може запитати каквог смисла има његово поштовање као Светитеља, када се не следи његов пример и његово учење, пошто већ сви знамо и проповедамо да је „поштовање Светитеља заправо подражавање Светитеља“.
1. Српска Црква дијахронијски је антипапска
Српска Православна Црква вековима је имала чврст и непоколебљив антипапистички став, као уосталом и цела Православна Католичанска Црква, која је, насупрот мишљењу неуких или активистичких екуменистичких богослова, и саборно, али и сагласним мишљењем Светих Отаца, осудила Папизам као јерес.
„Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божијој, и телом и душом. И воља Божија вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад, ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења.
„Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј.