ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Синод Српске Цркве, на челу са носиоцем кардиналског прстена Амфилохијем Радовићем, подржао је августа 2008. отворену побуну у манастиру Дечани, стао на страну безаконика, додајући на већ учињено – мноштво нових безакоња, којима је сам био узрок.

Епископ рашко-призренски Артемије дао је августа 2008. отпуст из Епархије игуману манастира Дечани викару Т.

Замислите, браћо и сестре, следећу ситуацију… младог искушеника који се искрада из света и одлази у манастир са намером да живот посвети Богу. Натерала га овоземаљска таштина. Кад су његови коначно сазнали где је, трпео је страшне притиске са свих страна. Родитељи, фамилија, пријатељи молили су га и преклињали (чак му и претили) да одустане од своје замисли.

Суштина римокатолицизма јесте јерес човекопоклонства. Њене енергије су филиокве (њоме пориче Свету Тројицу, а где нема Свете Тројице нема ни Богочовека Христа, ни човека)[1], затим разарање Свете Тајне Тела и Крви Господње тј. евхаристије[2], те остала погрешна учења о Пресветој Богородици[3], о Цркви[4], о другим Светим Тајнама[5].

Уз прилог бр. 1.

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ

Б   Е   О   Г   Р   А   Д

ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА

– Благовест о Цркви и животу у њој –

Св. Златоуст: човек изнад Вишњих Сила
Видиш ли, пита свети Златоуст, шта је Бог учинио? Васкрсао је Христа, – зар је то мало? Али, погледај даље: посадио Га је с десне стране Себи.

Још једном о Епископима без епископије и о добровољним оставкама Епископа. У анализи која следи стручњак за Црквено право г-н Жељко Которанин каже између осталог и следеће:

Епископ који је поднео добровољну оставку на епископство као да је тиме сам против себе изрекао осуду. Он ће епископство изгубити не кроз своју добровољну оставку, него кроз свргнуће од стране Сабора поводом добровољне оставке!

 Недавно је објављен први део текста Архимандрита Симеона, који је првобитно публикован на агенцији Ромфеа у оквиру јавне полемике са Атанасијем Јевтићем.

У наставку доносимо други део текста Архимандрита Симеона под називом „Оптужбе против мене“.

Уредништво

ОПТУЖБЕ ПРОТИВ МЕНЕ

Петак, 2. јули 2010.

Преосвећени,

У другом делу мојих одговора дозволићете ми да учиним нека запажања и појашњења, али и да укажем на неистине које сте изговорили против моје личности у Вашем интервјуу од 15-6-2010 датом „Ромфеи“.

На дан празновања светих првоврховних апостола Петра и Павла 29. јуна/12. јула у селу Леушићи код Горњег Милановца, у новооснованој катакомби-манастиру са почетком у 9:00 часова ће Свету архијереjску Литургију служити Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање клирика наше Епархије.

Уз своје Обраћање Светом Архијерејском Сабору новембра 2008. Епископ Артемије припремио је и неколико прилога, о којима постоји напомена у тексту.

У наставку доносимо Прилог бр. 1, који садржи Питања Синоду.

Уредништво

Увод

Одлука Врховног Суда Грчке Ареопага из јула прошле године, о одбијању захтева Србије за изручење Архимандрита Симеона, са образложењем да се ради о верском и политичком прогону, одјекнула је као гром у круговима Синодалаца и њихових присталица. Такав шамар, и то од стране највише Судске инстанце једне стране државе, заправо нису очекивали.

Увод

Свети Архијерејски Сабор одржан новембра 2008. протекао је изузетно бурно. Њему су претходили догађаји у манастиру Дечани августа 2008, примена физичке силе од стране тамошњих монаха, забране свештенодејства изречене виновницима, охоло кршење изречене забране (што собом повлачи рашчињење преступника), одлазак манастира Дечани у раскол, захтев Епископа Артемија Синоду да покрене црквено-судски поступак против викарног Епископа Т.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Љуљачкој обитељи треће недеље по Духовдану, уз саслуживање клирика наше прогоњене Епархије.

Леп летњи дан, васкршња радост којом је украшена свака недеља празнована у Цркви, била је као и иначе отпразнована у пуном љуљачком храму, а касније и манастирској трпезарији.