СРПСКИ АРХИЈЕРЕЈИ ГАЗЕ СВЕШТЕНЕ КАНОНЕ МОЛЕЋИ СЕ ЗАЈЕДНО СА ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
Анти-екуменистички блок: Српски Архијереји газе Каноне молећи се са јеретицима

СРПСКИ АРХИЈЕРЕЈИ ГАЗЕ СВЕШТЕНЕ КАНОНЕ МОЛЕЋИ СЕ ЗАЈЕДНО СА ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА
– Благовест о Цркви и животу у њој –
Човеково боголико тројединство
Тек у Господу Христу Богочовеку човек се први пут осетио потпуно један по бићу, троједан. И у том боголиком тројединству нашао и јединство свога бића, и бесмртност боголику, и вечни живот: зато је вечни живот – у познању Троједног Бога[1].
Увод
Случај рашчињеног свештеника Зорана Грујића годинама је потресао Епархију рашко-призренску – и пре његовог разрешења са дужности секретара ЕУО Епархије, а нарочито након његовог разрешења, када су утврђене многе малверзације, због чега је и кажњен Одлуком Епархијског Црквеног Суда од 16. новембра 2003. године лишењем свештеничког чина.
УВОД
Синодска Комисија обавила пријем „обновљених“ објеката
Епископ бихаћско-петровачки Хризостом на челу Комисије
Септембра 2008. након многих притисака, претњи, кршења процедура, гажења Канона, нарушавања српских интереса, подилажења шиптарским представницима, итд, Синод је одредио трочлану Комисију која је требало да у Призрену обави пријем „обновљених“ објеката, који су обнављани према Меморандуму.
У Пету Недељу по Духовдану Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована претече у Љуљацима, уз саслуживање клирика наше Епархије.
Духовни рат који се води на бојишту Цркве Христове, са најзлославнијом од свих досадашњих јереси, са јереси екуменизма, само је наставак духовне борбе коју на пољу своје душе и свог спасења сваки хришћанин води у име Бога.
Ситуација у Епархији-рашко призренској одавно није била сјајна. Некима је то можда и познато, некима није. Али пратећи ових дана један серијал текстова о томе шта се заправо дешавало у Епархији протеклих година, добијамо јасну слику да у СПЦ постоје двоструки аршини. И да је Синод некоме мајка, а некоме маћеха.
Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, напротив послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога.
Финансијско наличје духовне експанзије Запада у Русији: технологије Ватикана
Кораци, усмерени у правцу зближавања Русије са НАТО и промене лика тог војног блока у очима руске јавности, чине се паралелно са покушајима да се Русија удене у духовни простор западне цивилизације. То се на највидљивији начин испољава на примеру развоја односа са Ватиканом.
Јасно је да је СПЦ дубоко згазила у свејерес екуменизма, европејства, папофилије, и сличних ствари које сатиру верни и национални идентитет. Србија се годинама уназад уништава, кроз своје институције. Економија, привреда, пољопривреда, војска, и сада и Црква. Ништа од тога није остало неокрњено. Косово као духовна ризница Србије, пало је у руке Албанцима.
СВЕТИ КАНОНИ СУ ВЕОМА СТРОГИ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА КОЈИ ОДАЈУ ПОШТУ УМРЛИМ ЈЕРЕТИЦИМА (пдф)
На велики празник славних првоврховних апостола Петра и Павла по благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренсог и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, организована је саборна прослава у новооснованом манастиру Светог Преображења Христовог у селу Леушићи на планини Рајцу, код Горњег Милановца.
На имању и у кућу, која полако прераста у манастир, пре три недеље по благослову епископа Артемија уселило се мало сестринство на челу са монахињом Варваром.
Увод
Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.
Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.