ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Покољ српских душа врши се …

(Авва Јустин)

Суочени смо са агресивним урушавањем темеља и свих носећих стубова – ослонаца једног народа: угрожена је Вера наша Православна, угрожен је СрБски језик и писмо, угрожен је економски систем, угрожени су сви системи кроз које један народ функционише.

Најава небоземне васкршње радости био је празник Цвети. У манастиру Светог Претече у Љуљацима је и ове недеље, на поменути празник, служио Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије, уз саслуживање свештемонаха и свештенођакона Епархије рашко-призренске у егзилу.

У суботу око поноћи уочи самога празника Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, у кућу оца Небојше Стевића, у селу Драгобраћа бачена је експлозивна направа. Отац Небојша се ту ноћ са породицом налазио у Љуљацима на Васкршњој Литургији. Ово није први бомбашки напад на свештена лица Епархије Рашко-Призренске у Езгилу.

На Љуљачкој пустињи у предвечерју највећег Хришћанског празника Пасхе, уочи празника Цвети, опет су се испуниле пророчке речи по којима ће пустиња процветати као крин (Ис. 35, 1). Ова пустиња из недеље у недељу, из празника у празник цвета и бокори све већим бројем душа које хитају ка непомућеном извору благодати Божје, али уочи Цвети ове године процветала је и разбокорила се ова пустиња још богатије и плодоносније.

Преславни Празник уласка Господа Христа у Јерусалим – Цвети свечано је прослављен и у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свету Литургију је служио Јеромонах Иринеј уз саслужење Јеромонаха Мартинијана. Литургији је присуствовао не мали број монаха Епархије рашко-призренске у егзилу и око 400 верника из свих крајева Србије.

Прошла недеља је била бурна, по медијском линчу домаћих папољубаца на Грчком сајту Ромфеа. Прво се огласио умировљени епископ Атанасије, а затим Патријарх Иринеј и на крају Дејан Ристић познати екумениста, духовно чадо Атанасија Јевтића и како се шушка у екуменским кулоарима будући епископ. Вероватно ће новим екумено-епископима бити довољно да заврше факултет и да се ожене и да постану епископи.

У манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву одслужена прва Архијерејска Литургија

На Лазареву суботу, 16/3. априла текуће године, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, одслужена је прва Архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије. Преосвећеном Владици саслуживало је 6 јеромонаха и 2 јерођакона.

Доносимо Васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија.

Својој духовној деци – монаштву,
свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ

Сверадосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

„Од памтивека вуци кољу јагањце,
а никада ниједно јагње није заклало вука
па ипак је у свету више јагањаца него вукова“
Владика Николај Велимировић

Лазарева Субота у Барајеву

Са радошћу сам примила вест да ће Владика Артемије да служи за Лазареву Суботу у Барајеву, у манастиру Светог Јустина Ћелијског.

Систем који својим подсистемима управља нашим животима обожи себе а нас његове робове претвори у црве. Услуге здравственог система у потпуности су оствариве само онима који су део економског система, оним другима који због неспособности државне управе да им омогући Уставно право на рад, та иста држава сврстава у незапослене, услуге здравственог система су сведене на лечење бесплатним лековима сумњивог квалитета и лошег учинка.

Усудићу се да прогон епископа Артемија и његовог монаштва упоредим управо са прогоном првих хришћана и апостола из Јерусалима. Прогон је био спровођен управо као и овај данас, од стране јудејствујућих првосвештеника, усрдних у служењу, не Богу, већ синедриону, синагоги, синоду, у самој суштини, усрдних у служењу административним механизмима који им гарантују власт и силу, којом ће одржавати на снази своје лажно и патворено служење Богу, кога се својим делима, авај и исповедањем лажне вере, заправо одричу.

Темељ саборности Цркве јесте вера, а не некаква „канонска“ исправност или обредна истоветност.

Канони без праве вере не могу бити гаранти „саборности“, јер извиру из вере. Зато се над њима врши насиље кроз селекцију на подобне и неподобне.

Обред[1], сам по себи, под геслом враћања обреду старе Цркве и Отаца, без повратка вери Цркве и вери Отаца, јесте беживотна љуска.