Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! Христос Воскресе! Ваистину Воскресе! Χριστὸς Ἀνέστη! Ἀληθῶς Ἀνέστη! Christ is Risen! Truly, He is Risen!

Литургија у Љуљацима 16-1-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије служио је у недељу, 3/16. Јануара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона. На Литургији је присуствовао верни народ из свих крајева Србије. Особиту пажњу овог празничног дана, привукли су бројни верници из Ниша који су по први пут у већој групи дошли у љуљачку светињу да са Владиком Артемијем, Његовим монаштвом и осталим поборницима Истине и Светог Предања, поделе недељну празничну радост и укрепе се духом који извире из овог најновијег извора живе воде Православља.

Катакомбне Литургије 14-1-2011

На дан када Света Црква слави Обрезање Христово и великог угодника Божијег Светог Василија Великог, Свете Литургије су, у скромном катакомбном амбијенту, служене и у Новом Пазару, Житковцу и Штрпцу.

У Новом Пазару је Свету Литургију служио Јеромонах Висарион (Шуловић) уз саслужење Јерођакона Павла (Дрековића). У Житковцу је Литургију служио Јеромонах Евтимије (Милентијевић).

Нова година у Љуљацима

Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јована Крститеља је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Г. Артемије, уз саслужење осам свештеномонаха и два свештенођакона.

После Свете Литургије одслужен је молебан пред почетак Нове године, а затим је Владика пререзао славски колач данашњем слављенику монаху Кипријану, сабрату црноречког братства у егзилу.

Сила се Божија у немоћи показује

У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.

Саопштење Црквеног Одбора ЦО Лепосавић

Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону.

Др Миодраг Петровић: Саборска одлука о Епископу Артемију

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.

Јерођакон Дамјан: Пета Божија заповест

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.

Србија се умирит’ не може VIII

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

Наш Владико Свети. Као што је некада Ирод тражио душу детињу да је погуби, душу Богомладенца Исуса Христа, који се ради нашег спасења као Истинити Бог и као Истинити Човјек, као Истинити Богочовјек понизио толико пуно до обличја слуге и родио се као дијете у „пећини Витлемејској“ прослављен од Бога Оца и све војске Небеске, уз пјесму Анђелску „Слава Богу на висини…“ и почаст људи: мудраца са Истока који дођоше да му се поклоне и да Новорођеног Богомладенца Исуса Христа као Спаситеља

О Божићној посланици Хијерарха

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.

Јеромонах Максим: Јереси и секте по учењу светих Отаца

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.

Прогон и претње у Епархији рашко-призренској

Од монаха смештених у приватним домовима на неколико места у Епархији и других извора на адресу информативне службе Епархије рашко-призренске у егзилу у задње време стижу алармантне вести које таксативно доносимо у наредним редовима:

Братство са Цера: Кренимо на сабор Небеске Србије

Кренимо на сабор Небеске Србије

Духовно – национални центар „Свети владика Николај“
Јошева, под Цером

Није мали број Срба који сматра да се наша држава и нација налазе у најтежем стању од свога постанка. Србски народ је, заиста, данас прикован на крст, жалећи се на свој „Велики петак“.