Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.
РЕЧ НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ
Светог оца нашег Јована Златоуста
Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова.
Свети владика Николај: Недеља пред Богојављење
Марко 1, 1-8. Зач. 1.
Нема праве мудрости без љубави, нити праве љубави без мудрости. Мудрост без љубави је мудрост змијска, себична и отровна; љубав без мудрости провала облака онда када засушена земља очекује благу кишу.
Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година у Светојустиновском манастиру
Дана 1/14. јануара, када Света Православна Црква прославља троструки празник – Обрезање Господње, Светог Василија Великог и Нову годину, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у Светојустиновском манастиру у Барајеву.
Сабор Пресвете Богородице у Лозници
Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част њену.
Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.
Свети Василије Велики
Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.
У манастиру Светог Стефана у Ариљу свечано прослављена храмовна слава
Поводом храмовне славе Светог првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Ариљу уз саслужење протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Агапита (Бичанина), настојатеља обитељи, протосинђела Леонтија (Кантара) и архиђакона Артемија (Милаковића).
Свети Владика Николај Жички: Цркви су потребни ревнитељи
Ревнитељи су нам потребни. И ништа у наше време није тако потребно Цркви Божјој као ревнитељи, који су чули и к срцу примили реч великог Апостола Христовог: Будите огњениу духу, служите Господу (Рим. 12.11). Божја истина јесте као огањ у човеку; мора да гори и светли унаоколо.
Прослава Божића у катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу
Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. У овом прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава у појединим катакомбама.
Инфо служба
Бадње вече и Божић у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама
Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега – Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, богослужио је у седишту епархије – манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.
Posłanie Bożonarodzeniowe 2025
KSENOFONT
Z łaski Bożej
Prawosławny Biskup
Eparchii Raszko-Prizreńskiej
na WYGNANIU
Wszystkich kapłanów, mnichów i wszystkich prawowiernych
synów i córek Serbskiej Cerkwi Prawosławnej –
z wielką radością i po chrześcijańsku pozdrawiamy:
POKÓJ BOŻY! CHRYSTUS SIĘ NARODZIŁ!
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
