Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом
Хорепископ Максим: Свето Писмо – против хулитеља светих икона
Интернет – то информационо вашариште и стовариште. Као неки огромни информациони бувљак на коме има свега, од лека, до отрова. Свако види и нађе оно што тражи и жели, то је истина, али и слабост људска ту „умеша прсте“, па и добре намере често на интернету заврше као најгори промашај и грешка, често врло погубна за душу.
Свети пророк Илија
Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.
Свечано прослављена храмовна слава у манастиру Тројеручице Шестом Габру
default Уманастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар, од Књажевца, у четвртак, 25. јула, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејеском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење више свештенослужитеља епархије.
Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама
Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору, у коме је и седиште епархије. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства.
Икона Пресвете Богородице Тројеручице
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.