Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Прослава храмовне славе у манастиру Нова Никеја у Лелићу

Прослава храмовне славе у манастиру Нова Никеја у Лелићу

У манастиру Нова Никеја у Лелићу, у недељу 24. маја, на празник Светих Отаца I Васељенског сабора, свечано је прослављена манастирска слава. Свету Архијерејску Литургију овим поводом служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Светих Отаца I Васељенског Сабора принело братство манастира и овогодишњи домаћини славе: Александар Глушчевић са родитељима из Ужица и Маја Милошевић из Београда. За идућу годину су се пријавили Бобан Ковачевић из Косовске Митровице, Милан Мићић из Беча, Андријана Милошевић из Берана и Сузана Милошевић из Ваљева.

Поучном беседом присутнима се обратио Владика Максим:

„То је та главна истина вере православне: да је наша вера Богом откривена, Богом донета са Неба, није ствар људског умовања, произвољности људског умовања. Зато су Свети Оци били толико осетљиви на било какве измене у вери православној, зато су тако љубоморно и ревносно чували чистоту, истост и истинитост вере православне и нису штедели труда да се сабирају на светим саборима, помесним и васељенским, како би истину вере православне чували као зеницу свога ока, тај најпрефињенији, најдубљи духовни нерв Цркве, којим Црква осећа Бога, доживљава Бога и исповеда Бога. И без те истине вере православне, уколико неко остане без ње, он остаје без Бога, он остаје ван Цркве, далеко од Цркве.

Посебно у данашњим временима, када многи опет и опет атакују на ту истину вере православне, ми смо дужни да са још већим усрђем прослављамо Свете Оце, проучавамо оне догмате које су они утврдили, проучавамо и бавимо се њима, њиховим светим животима, светом ревношћу за веру православну. Да се учимо од њих како треба живети православно, али и исповедати веру православну и чувати веру православну. Како треба, по речима Светог апостола Павла, истиновати у љубави. Дакле, истином ми чувамо темеље Цркве, саму Цркву, а љубављу и смирењем ми живимо по тој истини, у тој истини и проповедамо ту истину. У сасуду богољубља и човекољубља, у сасуду смирења, ми чувамо чистоту вере православне, трудећи се да, живећи по њој и у њој, са тог пута православног богословља никад не скренемо.

Понављам, путеви православног богословља јесу путеви Цркве, све остало су, како видимо кроз историју, странпутице. И зато су Свети Оци као најбитнији циљ увек себи постављали одбрану чистоте вере православне, очување неокрњености вере православне. И то је тај задатак и аманет који Свети Оци I Васељенског сабора свима нама остављају, и то је аманет апостолски и светоотачки. И сви Свети Оци пре и после њих су ишли тим путем, путем те смирене ревности и ревновања за веру православну. Доказ томе – читаве војске и плејаде оних Светих Отаца који су, попут Светих Отаца I Васељенског сабора, такође бранили веру православну, гинули за њу, ако је потребно, крв своју проливали, али истину Божију љубоморно и ревносно чували“.

Уследила је трпези љубави за све присутне, у току које је одржан и пригодни програм.

Инфо-служба

Све беседе Владике Максима налазе се овде.