Почетна / АУТОРИ / Хорепископ Максим (страна 4)

Хорепископ Максим

Јеромонах Максим: Поглед из правог угла

Print Friendly, PDF & Email

 Коментар на лажну посланицу викарног епископа Теодосија,
умишљеног „епископа Рашко-призренског“

 
„Измишљају злочинства и говоре: Свршено је!
Шта ће се радити, смишљено је!
А шта је унутра и срце у човека дубоко је.“

(Пс. 64, 6)

Јеромонах Максим: Јереси и секте по учењу светих Отаца

Print Friendly, PDF & Email

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.

Јеромонах Максим: Страшни суд у СПЦ

Print Friendly, PDF & Email

Истoрија наше Помесне Цркве показује да је проблем осионости врха извршне црквене власти, оличеног у Синоду, деценијски камен спотицања истинском саборном функционисању наше Помесне Цркве. Ако овај проблем сагледамо кроз призму актуелних дешавања, као и оних која су њима претходила, видећемо да таква једна антисаборна појава, попут поменуте синодске осионости, управо кулминира ових дана.

Јеромонах Максим: Литургија, подвиг и савремено евхаристијско богословље

Print Friendly, PDF & Email

Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио  је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било  је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.

Јеромонах Максим: Саборност или синодалност?

Print Friendly, PDF & Email

Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.