АУТОРИ

Да није било јеретичких насртаја на чистоту вере православне, током читаве историје Цркве, не би тако сјајно заблистали пресветли примери Светих и богоносних Отаца, учитеља и стубова Православља, исповедника, мученика и јерараха. У борби се показује оно што не може потпуно да се види у миру – ко је истински војник Христов а ко је то само по спољашњем изгледу.

Недавно је по први пут посетио наш манастир-катакомбу, један верник из Аранђеловца који се налазио на поклоничком путовању, у обиласку манастира на северу Косова. Каже, чуо је за нас па је свратио да види где смо. Након упознавања примили смо госта намерника у трпезарији. Ту је он уобичајено послужен кафом и колачима а пошто је долазио из далека понудили смо му и ручак, од онога што се затекло са наше монашке трпезе, што је он прихватио.

На свети празник Благовести, удостојио сам се да посетим наставнике и ученике Основне школе Свети Атанасије Александријски у Тембиси (Јоханесбург), којима сам држао часове веронауке у периоду од 2008. до 2013. године. Дочекали су ме топло и срдачно, са њима својственом скромношћу и љубављу. Пријатно су ме изненадили чак и они најмањи ђаци (који нису били у школи у периоду када сам ту држао часове веронауке) али који су вероватно чули од старијих ученика и наставника и у пролазу се свечно руковали и поздрављали ме речима: Hello Father Pantelejmon.

 

Манастир св. пророка Илије на гори Самоково, код Куршумлије, још један је у низу предивних примера да се светосавске катакомбе, које последњих година ничу широм отаџбине и расејања, под духовним руководством преосвећеног владике Артемија

Хрвате су у историји увек предводили странци, они им и писали историју, при чему су им ти „историчари“, знајући за хрватску патолошку одбојност према Србима, измислили и иранско порекло. Просте дијалекатске чињенице, међутим, сведоче да толико далеко не треба ићи ни на исток ни тако дубоко у историју кад се зна да у кући и по кући и данас има много неспорних доказа да су Хрвати, напросто, периферно српско племе.

После недавне посете римском папи делегације СПЦ, састављене од митрополита цетињског Амфилохија и епископа бачког Иринеја, уследиле су сасвим логичне претпоставке у нашој јавности, да је ова посета имала само један циљ – уговарање доласка римског папе у Србију. Овим случајем нам Иринеј Буловић својим тужним примером показује да није лако имати посла са римокатоличким бискупима.

(О препреци коју пред сваку православну душу невидљиво постављају “званични антиекуменисти” под окриљем Београдске патријаршије)
А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари… (Марко, 13, 5)

Почетак ове године нам је донео приличан број тема које привлаче пажњу епископата, свештенства, монаштва и верног народа.

Од како је начелник једне посве профане институције, Одељења за спољашње послове Руске православне цркве, митрополит волколамски Иларион Алфејев, одсвирао својеручно компоновани концерт папи Бенедитку XVI, интензивно је компонована и прича за јавност о сусрету московског патријарха, екуменисте Кирила, са папом римским. Ових дана труд на том пољу уродио је плодом.

РЕЧИ И ДЕЛА
(осврт на понашање ревнитеља наших дана)

Како се приближава Велики Сабор који би требало да се одржи на Криту и који би, по речима организатора, требало да донесе некакав мир, реши несугласице међу помесним православним црквама и удахне нову снагу православљу, све је више немира и све више несугласица излази на површину и све се више поставља питање колико ће тај Сабор уопште бити православан.

У петак, 13/26. фебруара ове године, на дан празника Преподобног Симеона Мироточивог, катакомба у Дежеви је прослављала своју храмовну славу. Било је најављено да ће тога дана Свету Архијерејску Литургију служити Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај са почетком у 9:00 часова и да ће Литургији присуствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.