Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, 6/19. јануара, свечано је прослављен у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски  у егзилу Г. Г. Артемије је том приликом у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење епархијских клирика: архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија и јерођакона Паладија.

Вјечнаја памјат!

Годишњи парастос блажене успомене
протосинђелу Јовану (Милојевићу)

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије.

Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html)

Трећег дана Божића, 27. децембра/9. јануара, Света Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана. Овај дивни сведок Христов и првомученик свечано је прослављен у катакомби Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г Максим

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана, 27. децембра/9. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Ариљу

Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим манастирима епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава из манастира:

Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због посебног значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу.