АУТОРИ

Последњих дана по интернет форумима, актуелно место заузима најављени улазак у политичку арену Србије, последњих дванаест година цењеног удружења родољубивих и Богољубивих Срба Двери српске. Уз сво поштовање, које је својим радом ово удружење стекло код родољубивог дела српског народа, намеће се питање, зашто и они у политичку арену.

Доносимо текст настао пре више година, који, међутим, од своје актуелности ништа није изгубио. Напротив.

Треба се присетити само премештаја Епископа банатског Атанасија Јевтића у Епархију херцеговачку, на сопствени захтев, што је био један његов, релативно давно начињен, озбиљан канонски преступ.

Иза тога преступа уследило је затим мноштво других.

РОМФЕА – јуни 2010^[1]

 „Ој кукавно Српство угашено,

Зла надживех твоја сваколика,

А с најгорим хоћу да се борим!“

Његош

„Чекајући јутро свесрпско да сване,
и да видовдански огласе се петли,
кад звезда водиља знак дадне, засветли,
опет ћу обићи Високе Дечане,
на Јутрење поћи, да затекнем браћу,
причест од њих примим, загрлим Стефана,
па да ме научи како ћу и шта ћу,
након шест векова овог Видовдана… “

Говорећи у гостопримници солунског храма св. Антонија у недељу 2-1-2011, Протопрезвитер Теодор Зисис упутио је апел архијерејима да се не задовољавају речима против екуменизма, већ да траже иступање Грчке Цркве из ССЦ и Дијалога са Папистима.

Рекао је између осталог:

„Имамо потребу за лицима као што је прогоњени епископ Артемије, борац, за лицима пророчким.

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена.

Црква је Царство Небеско на земљи, оно које јесте и које ће доћи. Она је Царство Небеско ничим другим до благодаћу, благодатним творачким и спаситељним, васкрситељним силама Христа Бога, на Коме Црква почива и благодаћу Бога Духа Светога, који Цркву саздаје и утемељује у Христу. Та благодат, те божанске, нестворене енергије Светотројичнога Бога управо су Сам Бог који њима дејствује, оприсутњујући Себе управо енергијама, а не суштином, која је увек трансцендентна.

УВОД

Још је у свежем и живом сећању процес обнове српских светиња на Косову и Метохији по одредницама тзв. Меморандума, који су изводили Шиптари, без икаквог знања, искуства и стручне оспособљености за такве послове, уз будни надзор Синодалаца да се тај „модел обнове“ случајно не оспори и не обустави, и уз подстицање тзв.

Мешање политике у живот Цркве је тема многих савремених расправа, анализа и чланака, уопште, то је тема која забрињава многе умове данашњице, особито оне којима је до Цркве искрено стало. Кад кажемо утицај политике, мислимо, наравно, на утицај политичког „мејнстрима“, а данас је то евроинтеграциона, већ пословично бајковита прича о демократији и евро-унијској земљи Дембелији, која „жељно ишчекује“ сиромашну и неразвијену Србију.

 „Прођите се ових људи и оставите их;
јер ако буде од људи ово дело, поквариће се;
ако ли је од Бога, не можете га уништити; 
чувајте се да се како не нађете као
богоборци“ (Д.А. 5, 38-39)