БОГОСЛУЖЕЊА

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Пета недеља Часнога поста – Глувна посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 10. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

На велики и радосни празник Благовести истоимени манастир у Крћевцима код Тополе скромно је прославио своју храмовну славу, резањем славског колача и трпезом љубави. Услови за литургијску прославу још увек не постоје. Чин резања славског колача и благосиљања жита извршио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је у четврту недељу Великог поста, 3. априла, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку уз саслужење: протосинђела Иринеја (Ристића), јереја Бранка (Јованчевића) и јерођакона Георгија (Радојичића).  Литургији је присуствовало око 200 светосаваца од којих су се неки причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

У недељу Крстопоклону, 27. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Готовуши уз саслужење:

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

У среду друге недеље Великог поста, 16. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Лозници код Чачка уз саслужење протосинђела Софронија (Ердељана) и јерођакона Георгија (Радојичића).

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у Дежеви код Новог Пазара. Манастир је свечано прославио своју храмовну славу у недељу, 14/27. фебруара а не на дан спомена, 13/26. фебруара, због Задушница.

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт посетио је за празник Сретења Господњег манастир Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији и том приликом служио празничну архијерејску Литургију. Повод за ову архијерејеву посету био је својеврсни јубилеј овог манастира. Наиме, на Сретење Господње 2015.