БОГОСЛУЖЕЊА

Свети Сава, први Српски Архиепископ и оснивач Српске Цркве, свечано је прослављен у манастир Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог празника служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење:

Светом Сави, првом српском архиепископу, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије. И ове године манастир је свечано прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. He дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви.

Трећи дан Божића, света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу помагања сиротиње у Јерусалиму.