Где нас воде пионири Литургијских Реформи, и где ћемо са њима завршити? Носиоци Литургијских и богослужбених реформи у Српској Цркви (А. Јевтић и др) нису аутохтони, свакако, нити оригинални (као ни у било чему другом), него само следе већ утврђене и донете обрасце. А обрасци, инспиратори и промотери литургијских реформи првобитно су паписти, код којих и у овом случају дотични одлазе по идеје.
Приликом недавне посете Папе Бразилу, камера је забележила папистичке „епископе“ и кардинале како увежбавају плес којим ће поздравити свог Понтифекса.
Многи коментари овде нису потребни, сваком нормалном човеку биће јасно о чему се ту ради. Колики је степен посветовњачења и изопачења тог јеретичког друштва које ужива да себе назива Римокатоличка црква.
Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана.
Ставови старца Пајсија Светогорца о Ционизму сабрани су и приказани на једном листићу посвећеном само тој теми.
То су делови његових поука изабрани из разних књига о њему.
С обзиром да је тема од суштинског значаја за разумевање многих догађања, и посебно односа према Цркви, ставови једног Старца Светогорца, несумњиво просвећеног благодаћу Божијом, у томе могу много помоћи.
Група Православних хришћана из Грчке, желећи да пружи свој допринос обавештавању Православних верника о суштини, циљевима, методима и генерално опасностима од Екуменизма, одлучила се да то уради на један особен начин.
Почели су са припремом и објављивањем кратких и лако разумљивих текстова, праћених фотографијама, који износе екуменистичке ставове, и затим паралелно доказују њихову неодрживост, нетачност, неисправност.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПРВЕНЦУ
Матеј 1, 18-25. Зач. 2.
Ко са послушношћу и смирењем приђе Господу Исусу Христу, тај неће никада више пожелети, да се одвоји од Њега.
Почетна вежбања регрута за војску Христову јесу вежбања у послушности и смирењу.
Сећамо ли се Матавуљевог Пилипенде
Кад год чујем наша свештена лица да похвално говоре о свејереси званој екуменизам, сетим се Матавуљеве приче „Пилипенда“ и њених јунака – богобојажљивих сиромаха, Пилипа Баклине и жене му Јеле. Њихов тадашњи положај (1843) у горњој Далмацији могао би да се упореди са садашњим положајем српског народа.
Из манастира Тврдоша освануло је писмо на сајту СПЦ. Ко би га други писао него сива еминенција Цркве, умировљени Епископ Атанасије Јевтић.
Занимљива је репутација манастира Тврдош. Пре само годину дана, игуман манастира Тврдош отац Сава Мирић, члан управног одбора фирме Агрокоп, био је на одмору на Хавајима.
ВАСЕЉЕНСКА ЦРКВА И НАРОДНОСТИ (1900-1923)[1]
(Мој некадањи сан и савремена стварност)[2]
На Бадњи Дан и Богојављење, а тако исто и у Недељу Православља, када протођакон говори многољетије „Најсветијим Патријарсима Православним: Цариградском, Александријском, Антиохијском и Јерусалимском – увек се примећује оно хришћанско одушевљење синова Цркве, које их у тим тренуцима побуђује да високо подижу руку за крсни знак и прошире свој разнежени поглед, као да желе да њиме обухвате све те удаљене свештене градове и храмове, у којима прејемници Божанских Апостола „утврђују Православље“.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
