Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу
Старац Гаврил Светогорац: Папизам је јерес
Разговор са старцем Гаврилом,
из келије преподобног Христодула са Патмоса,
која припада манастиру Кутлумушу
Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.
После Великог Петка грануо је Васкрс.
Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.
Осуђени Христос јавио се као Судија света.
Избијено и убијено тело Његово оживело је.
Јеванђеље о Богу међу разбојницима
Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!
С чиме да се сравни овај догађај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит?
„Права Анти-човека“ уместо „права Човека“
Са почетком светске кризе 2008. и отвореним проглашавањем од стране светске елите да је „нови светски поредак“ неопходан, политика учвршћивања „права“ содомита је прешла на виши ниво. Прво – достигла је светске сразмере, друго – под оправдањем да се води борба са хомофобијом она је добила облик агресивног гушења и истискивања традиционалних вредности.
Содомитски „бракови“ као средство уништења породице
Главно средство за санкционисање посебног положаја содомита у друштву постало је њихово истицање идеје о потпуном одбацивању институције породице, коју они називају заосталом појавом која је своје одживела. Међутим, пошто су схватили да тај захтев неће лако проћи они су променили тактику и почели активно да се залажу за озакоњивање „бракова“ особа истог пола, са циљем да изнутра униште институцију брака.
„Квир“ – револуција: од једнакости полова ка њиховом укидању
Крај осамдесетих и почетак 90. година је истовремено означио озбиљне промене у самом содомитском друштву, у коме су се појавиле две струје. Једна је уједињавала гејеве и лезбејке, који признају мушки и женски пол, и успевају да прихвате избор, док друга категорично негира сам принцип различитости полова и хетеросексуалност као такву.
Одлучујуће промене у духовном животу западног друштва почеле су да се дешавају већ у другој половини 20. века, што је било повезано са „културном и сексуалном револуцијом“ која се појавила у САД и која је објавила отворени рат свим традиционалним вредностима, нормама и принципима.
Исто такво дуалистичко виђење света и однос према породици и браку наследно је предато и новоманихејским сектама – павликијанима и богумилима, који су доцније названи катари, а чију су праксу у народу називали дословно – спавање мушкарца са мушкарцем (рус. мужеложество). Исти је грех био проширен и међу витезовима из реда темплара.
Који претворише истину Божију у лаж и веома поштоваше и послужише твар уместо Творца који је благословен во век. Амин. Зато их предаде Бог у срамне сласти, јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно; тако и људи, оставивши путно употребљавање женскога пола, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.