Почетна / ЧЛАНЦИ (страна 57)

ЧЛАНЦИ

Учитељ

Лутао сам светом као и сваки човек кога је занимало само овоземаљско. Од града до града од државе до државе. Волео сам све да видим и свакога да упознам. Нисам живео ни боље ни горе од осталих људи. Веровао сам у Бога, али се моја вера заснивала на по неком одласку у цркву, и посту за Велики петак.

В. Клефтакис: Дијаспора, језик, писмо… и још понешто

У последње време, а нарочито у вези са предстојећим изборима, актуелизовано је старо питање веза дијаспоре са Србијом, као и остварења политичких и имовинских права српске дијаспоре. Од стране државе, изражава се жеља за повећањем новчаних доприноса дијаспоре Србији (који ни сада нису били мали – али то су, углавном, новчане дознаке сродницима).

Божански призив једном Муслиману у Хришћанску веру

Родио се 1926. на једном острву у јужном Егеју. Читаво детињство провео је играјући се са хришћанском децом, иако је сам био Муслиман. Уочи хришћанских празника заједно са децом из села певао је празничне песмице и свирао на својој фрули. Кућа у којој је живео била је обична штала.

Његош и Ловћен

(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)

Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:

„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!

Љубиша В: Да ли је ћирилица плански препуштена тихом изумирању

Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета

Непостојање и недосезање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика и културе због недостатка доказа о важним догађајима, одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на њихову свест и праксу у тој области.

Предраг Лепетић: Против народа и државе (1)

Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије


1. Завера и издаја

На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања. Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.

Василије К: Нико нема што Србин имаде – два писма у правопису

(Краљевина) Србија је у своју последњу мирну годину у XX веку (1911-у), ушла са свим својим државним и националним симболима: Уставом, српском заставом, српским грбом, српском химном и српским језиком са српским писмом – ћирилицом. После тога су наступиле године ослободилачких (према некима – чак и освајачких), одбрамбених, затим грађанских… ратова, тешке погибије и политичке пертурбације, по Србију погибељног, уклетог XX века.

Свети владика Николај: Благовести

ЈЕВАНЂЕЉЕ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.

Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.

Један другачији празник

Сведочанство Митрополита Лемеског г.г. Атанасија о Старцу Пајсију

Посетио сам старца септембра 1977, био је понедељак, уочи Воздвижења Часног Крста. Закуцао сам на врата веома рано изјутра, Старац ми је отворио. Био је веома радостан и расположен. „А, лепо је да си стигао ђаконе“, рече, „сутра је празник.

Свети владика Николај: Недеља трећа Великог Поста

ЈЕВАНЂЕЉЕ О КРСТУ И СПАСЕЊУ ДУШЕ

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи.