Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Теодорова субота у манастиру Светог Николаја у Лозници

На Теодорову суботу, 3/16. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Софроније (Ердељан) и јерођакон Паладије (Матић).

Подсећање: Беседа Владике Артемија на парастосу постарадалим Србима у Мартовском погрому

У наредном прилогу доносимо звучни запис беседе Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија на парастосу пострадалим православним Србима у Мартовском погрому 2004. године. Беседа је одржана 17. марта 2008. године у манастиру Грачаница.

Свети владика Николај: Недеља прва поста – Православља

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПРВА

Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства

Јован 1, 43-51. Зач. 5.

Како је велико и страшно присуство Божије – о како је велико и страшно присуство Живога Бога!

У трепету пред Њим стоје ангелске силе; серафими закривају крилима лица своја од пресјајне светлости и неизразиве красоте.

Недеља сиропусна у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу

У Недељу сиропусну, 25. фебруара/10. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), протосинђел Агапит (Бичанин) и јерођакон Паладије (Матић). Литургији је присуствовало око 150 верника.

Епископ Артемије о посту

У прилогу доносимо два одговора Епископа Артемија на питања верника о посту. Одговори су преузети из књиге  Епископа Артемија – ПРАКТИЧНА ВЕРОНАУКА.

 

 

Освећење звона у манастиру Светог Стефана деспота Српског у Крњеву

Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум осветио је, на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља (24. феб./9. март), ново звоно за храм Светог Стефана деспота Српског у истоименом манастиру у Крњеву. Владици Науму су овом приликом саслуживали: настојатељ обитељи јеромонах Јаков (Купрешак), јереј Игор (Матијевић), јереј Ивица (Тасић) и јерођакон Дионисије (Морачанин).

Свети владика Николај: Недеља сиропусна

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Јеванђеље о посту

Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.

Из личне архиве Епископа Артемија

Заборављено писмо које је и данас актуелно

 

ПРЕДСЕДНИЦИМА, ВЛАДАМА И ПАРЛАМЕНТИМА,
ДИПЛОМАТАМА И АМБАСАДОРИМА АМЕРИКЕ И ЗАПАДНИХ ДРЖАВА

Свети владика Николај: Недеља месопусна

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА

Јеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач. 106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.