Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Празник Богородице Тројеручице на Златибору

Тројеручица је, према предању, исцелила руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио.

Закон као одсуство суверенитета Републике Србије

Закон је норматив државе који по одређеном поступку доноси њен законодавни орган. У Републици Србији је тај орган – Народна скупштина. Закон је после Устава, највиши најважнији правни акт и сви други правни акти у држави морају бити у складу с њим, јер су они ниже правне снаге (подзаконски акти).

Свети Козма и Дамјан прослављени у Бору

Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа.

Пета недеља по Духовдану у Љуљацима

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт. 8, 28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“.

Петровдан прослављен у Леушићима

Неуки и уки, но духом једнаки

И љубављу Божјом ко ангели јаки,

Петар прости човек, Павле школовани –

Благодаћу Духа оба обасјани.

Две пламене свеће, свеће неугасне,

Две блиставе звезде, високе и красне.

Обиграше земљу, и светлост пронеше

Све људима даше, ништа не узеше,

Сиромаси пуки – свет обогатише,

Узници и слуге – сав свет покорише.


Свети Никита Ремезијански и Јовањдан у Белој Паланци

Свети Никита је Светитељ древне Цркве Христове, проповедник Јеванђеља, просветитељ Дакије, Епископ града Ремезијане данашње Беле Паланке код Ниша.

Живео је и делао у 4. и 5. веку. Родом је био из Дакије, вероватно из саме Ремезијане, како сведочи Св. Павлин Нолански (353. г. Бордо-Аквитанија, +431.

Четврта недеља по Духовдану у Нишу

Каква је само вера капетана! Задивила је и самог Господа (Мт. 8, 5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе.“

Видовдан у Барајеву

Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског.

Друга недеља по Духовдану у Леушићима

Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт. 4, 18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље.

Прослављен Свети Петар Коришки у Љуљацима

Преподобни Петар Коришки. Родом из села Корише, више манастира Светог Марка код Призрена (по другом пак предању из једног села код Пећи). Као младић орао на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан. Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тврдо и истрајно.

Монашење у Барајеву и прослава празника Светог Јустина Ћелијског

Уочи празника Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, на крају вечерњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме искушеника Радивоја, који је добио монашко име Јустин. Овом свечаном чину присуствовало је доста верника, монаха и монахиња.