Почетна / ПОДСЕЋАЊА / Подсећања / Подсећања: Порука Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија: Држати се вере православне

Подсећања: Порука Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија: Држати се вере православне

Print Friendly, PDF & Email

oiy7hb7yГЛАСНИК КиМ број 91, 3 јануар 2002

За све Србе, како оне са Косова и Метохије и у расејању, а и оне који нису са Косова и оне који нису у расејању, постоји само једна порука: држати се вере Православне, својих славних и светих предака, враћати се својој традицији. Јер, у томе је спас за Србе, моје вернике, епархиоте, било да су на Косову и Метохији или у изгнанству. Желим да им свима поручим да Нову годину и нови Божић који долазе за који дан дочекају са више вере и наде да ће ова година донети побољшање услова онима који живе на Косову и Метохији и стварање услова за повратак онима који су прогнани. То нека буде божићни дарак Србима који су пострадали на Косову и Метохији. Нека би Господ преко Богомладенца Христа тиме обрадовао све наше вернике и даровао им остварење те наде и очекивања.

Али, шта казати за Нову годину?

За Нову годину обичај је да цео свет, сви људи желе једни другима све оно што се најбоље може замислити. Желе им живот здравље, срећу, напредак у свему, мир међу народима, међу људима.То смо слушали и пре неко вече. Међутим, те жеље се најчешће не испуњавају.

Зашто, треба се упитати.

Зато што испуњавање наших жеља у наредној години не зависи од наших жеља, него од наших дела. Требало би се истовремено упитати, кад један другоме честитамо срећну Нову годину, и желимо оно што човек човеку може најбоље пожелети, од кога ми то очекујемо? Да ли да један један другоме то испунимо или остваримо оно што ми желимо, или очекујемо да то учини Бог?

Ако очекујемо да Бог испуни наше молитве, наше жеље, наше добре намере за Нову годину, било би неопходно истовремено се упитати: А шта Бог то од нас очекује у Новој Години? Јер само од тога, да ли ћемо ми испунити Божија очекивања зависи да ли ће Бог испунити наше жеље. А Бог од нас очекује да у Новој години будемо бољи него што смо били у старој години. Да буде мање мржње међу људима него што је било. Да буде мање греха него што је било. Мање злобе, пакости него што је било. Да буде више дела милосрђа и љубави јеванђелске међу људима. То је оно што Господ од нас очекује. Ако ми испунимо та Божија очекивања која Он од нас очекује, онда се можемо са тврдом надом уздати да ће Бог испунити наше молитвене жеље за Нову годину.

Нека би дао Бог да сви Срби испуне ова очекивања која Бог од нас као православних Срба и хришћана очекује, па ће онда Бог услишити наше молитвене жеље и испунити наше наде и очекивања у овој Новој 2002. години.

СРЕТНЕ БОЖИЋНЕ И НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ, УЗ СВЕСРДНИ ХРИШЋАНСКИ ПОЗДРАВ

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТИС СЕ РОДИ!

СРЕЋНА НОВА 2002. ГОДИНА!

 

download (1)ЗАШТО СЕ СПАСИТЕЉ РОДИО У ПЕЋИНИ

Давно си ми упутио ово питање, но, опрости, ја сам чекао да ти одговорим пред овај благ дан, када су мисли наше упућене к оној пећини одакле је засјало Сунце Правде.

Смиреност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој беседи на Гори. И примером Својим Он је прво показао ту врлину родивши се не у царској палати него у овчијој пећини.

Друга важна практична поука, коју је Господ показао свету својим рођењем у пећини јесте ова: стесните се, да би се и другима учинило места; задовољите се најнужнијим, да би и други имали најнужније. Као што учи апостол Божји: а кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо довољни.

Није ли ово добра поука за данашњи свет у кризи?

Још је врло важна поука и у томе, да не даје место значај човеку него човек месту. Човек представља већу вредност од свега на земљи. Нити раскош и спољни бљесак повећава нити сиромаштина умањује човека. Знаш како је Он рекао за Јована Крститеља, човека без куће и кућишта: шта сте дошли да видите? Човјека ли у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царскијем су дворовима. У царском је двору и у меким хаљинама и цар Ирод, али то није човек него лисица. Тако и Пилат, али није човек него римски вук; тако и фарисеји, али нису људи него породи аспидини. А бескућник Јован је човек већи од свих оних у палатама – ниједан између рођенијех од жена није већи од Јована Крститеља.

Још једна поука. Царство небеско важније је за човека од свега на свету. И то царство човек може задобити ма где се родио и ма где живео; у граду, или у селу, или у пустињи или у пештери. Свету који тражи светлост само из великих градова Господ није хтео дати лекцију, да се истинска светлост може јавити и из худе пећине. То су доцније доказали и многобројни пештерци, велики духовници и права светила света.

По моме мишљењу има и један не мало важан разлог што се Христос родио у пећини. У Светој Земљи још и данас стоје четири знамените стене, стоје онако како су стајале и у време доласка Христовог у свет. Једно је камена пећина у Витлејему, где се Он родио; друго је стена на Гори Искушења, где је Он кушан од Сатане; треће је стена Голготска, на којој је распет, под којом је сахрањем и где је васкрсао; четврто је стена на Маслинској Гори са које се вазнео на небеса. Дакле, четири најважнија догађаја из Спаситељевог живота везана су за четири непомичне стене. Не постоји кућа у Назарету, где је Он живео, нити она у Капернауму, где се настанио био. Не постоји ни једна грађевина, у којој се Он задржавао; ни двор Иродов, ни конак Пилатов, па чак ни храм Соломонов. Све што је људском руком зидано, све је време строшило. Али оне четири стене, од Бога створене, стоје и сада исто као и некада. Да нико не би могао посумњати, да се Он заиста родио, да је искушаван био као човек, да је распет због греха људских али и васкрсао, и да се са славом узнео у небеса, у вечну домовину Своју, где очекује Своје праведнике. Знао је Свезнајући камено срце човечје и сумњичарски разум људски, зато је Он мудро везао она четири догађаја за четири непомичне стене. А да се Христос родио у некој кући у граду или селу, зар би та кућа још постојала и сведочила? Не постоји не само кућа него ни град, где се родио Александар Велики. Не зна се не само град него ни држава, где се родио велики Хомер. А Христова света Пећина у Витлејему стоји, стоји и – сведочи.

И да знаш: као што тело Његово, дом душе Његове, није од човека но од Бога Духа Светога, тако исто ни дом тела Његовог, пећина Витлејемска, није од човека ни од руку човечијих но од Бога Створитеља и Промислитеља. Он ју је створио пре људи на земљи, и створивши предодредио плату за Свог временог боравка када се буде спустио у посету потомству Адама и Еве. И још – за трајног сведока Његовог доласка на земљу.

Нека те не чуди ни то што је Бог изабрао тако худо обилиште за Себе. Што је људству високи, мрзост је пред Богом. Мрзост је пред Богом била цесарева палата у Риму, јер је уистину била разбојничка пештера злочина и разврата. Оно пак што је презрено и ништавно у очима људи, оно најчешће Бог бира и прославља. То је метод Премудрог, по том методу Он је изабрао рибаре за апостоле, и пећину за колевку Своју.

Св. Владика Николај (Велимировић)