Попут лопова или некога са злом намером, под окриљем ноћи између 24. и 25. октобра, „храбри ревнитељи“ су по ко зна који пут оштетили путоказе Светосавске Катакомбе у Жеровници.

Који је то степен мржње, према прогнанима из Рашко-Призренске епархије, да може толико да помрачи ум да би се дрзнуо да црним спрејем префарба име Светога Саве?

„Христос је дошао да растера један прастари страх људи, но и да донесе један нови страх за оне који греше. Стари страх људи јесте страх од телесне смрти; нови страх треба да буде страх од душевне смрти; и овај страх Христос је обновио и појачао. У страху од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ; утврђују се у овоме свету, шире се у овоме свету; грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији.

„Свети Апостол Тома беше један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

Време као незаустављиви и немилосрдни судија самим својим протоком оставља дубоке трагове. Трагове које чак ни оно само не може избрисати. Трагове које морамо читати, разумети и из њих поуке стицати.

Двадесети век је век ослобођења и век Распећа СРБскога народа. Век СРБског духовног ваздизања и васкресења и век суноврата и духовног потонућа.

„Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.

Недавно је објављена књига „Старац Пајсије Светогорац (1924-1994) – сведочанства поклоника“, том 2, издање Αγιοτόκος Καπαδοκία, Солун 2012.

На страни 55. налази се веома занимљиво и важно сведочанство протопрезвитера Георгија Металиноса, професора емеритуса Универзитета у Атини.

„Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.

Током боравка у Бечу септембра 2010. године, у пратњи Патријарха Иринеја налазио се и Јован Вранишковски, који је, као што је познато, постављен на чело ПОА.

Посета Патријарха Иринеја са делегацијом Бечу, о којој је већ доста писано, и која је на површину изнела многе ствари, била је карактеристична и по учествовању на миси заједно са јеретицима, тј.

Сећамо ли се Матавуљевог Пилипенде

Кад год чујем наша свештена лица да похвално говоре о свејереси званој екуменизам, сетим се Матавуљеве приче „Пилипенда“ и њених јунака – богобојажљивих сиромаха, Пилипа Баклине и жене му Јеле. Њихов тадашњи положај (1843) у горњој Далмацији могао би да се упореди са садашњим положајем српског народа.

ИКОНА (гр. εἰκών – слика, лик, представа) је свети лик, света слика која изображава Господа Исуса Христа, лик Пресвете Богородице, Анђеле, светитеље, као и друге догађаје (сценске представе) из историје Цркве.

Икона није тек украс, већ је визуелно приказивање невидљиве божанске стварности, која се пројављује у времену и простору и једно је од средстава за постизање циља спасења.