„Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.“

На дан Лазареве суботе, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је  велико вечерње у Ариљу.

Јеванђеље о Богу међу разбојницима

Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!

С чиме да се сравни овај догађај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит?

„Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

„Нема хришћанина немоћног у овоме свету, макар га нападали најстрашнији греси и искушења овога света, само ако хришћанин никада не заборави своје главно оружје: покајање, молитву, пост; ако је сав он у ма којем подвигу еванђелском, у ма којој врлини, или у молитви, или у посту, или у еванђелској љубави, или у милостивости.

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

„Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај.

Отац Небојша је свештеник који својим животом сведочи, како треба да живи један православни хришћанин и свештеник.

У његовом скромном дому, свако може наићи на срдачност и гостопримство, а пре свега на живе речи утехе.

Почетком марта текуће 2014. године српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном теолошким бисером – најновијом књигом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренско и косовско-метохијског Г.Г. Артемија у егзилу – „Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др игњатија Мидића, епископа браничевског.“

У новије време, нека ми се опрости на смелости, није било спасоносније српске књиге од ове, а тиме и православније и драгоценије.